Pravda, 11. 04. 1936., S. 49

ПОШ' ДРИНА ПЛАЂЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 1 ДИНАР

Број 11.306 Г одина XXXII

ЧЕКОВНИ РАЧУН КОЛ ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ БРОЈ 53-220 ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ И ОГДАСНОГ ОДЕЛ.ЕЊЛ 25-551

БЕОГРАД, ЧЕТВРТЛК 16 април 1936 ВЛАЈКОВИЋЕВА УЛИЦА 8

МЕСЕЧНА 11РЕТИЛАТА ЗА НАШУ ЗЕМЉУ 20 ДИН, ЗА ИНОСТРАНСТВО 50 ДИН. ТЕЛЕФОНИ УРЕДНИШТВА: 25-552, 25-553, 25-554, 25-555, 25-556, 25-557, 25-558.

Рукописи се не враћају

ФРАНЦУСКА ОПОМИЊЕ ЕНГЛЕСКУ ДА НЕ ПРЕНАГЉУЈЕ

француска штампа предзиђа европски сукоб

„ФИГАРО" ПРЕДЛАЖЕ ДА ФРАНДУСКА ИСТУПИ ИЗ ДРУШТВА НАРОДА Париз, 15 април (Телефоном) Листови не криЈу да иеђународна ситуациЈа ниЈе изгубила ништа од своЈе оштрине за време ускршљих Црааника и да у Женеви чека сада *1ланове Друштва нароДа џиновски по сао, чиЈе се последице Још не могу предвидети. Француска штампа узнемирена Је чнњеницом да се спор између Итали Је и Енглеске због АбисиннЈе све више заоштраоа. Поводом сутрашњег састанка одбора тринаесторице у Женеви, коЈи има да донесе даљс закључке о мерама, данашњи сћранцуски листовн врло озбнљно позивају Енглеску да она, бранећи свесрдно своЈе специалне интересе, не сме заборавити внше интересе Ев> ропе. Исто тако лнстови опомињу Енглеску да се добро чува од доношења ма каквих пренагљеиих одлу ка. „Журнал" каже Да Још има наде да ће Енглеска променитн своЈу досадању политнку према ИталиЈн и Да ће, заЈ-зимаЈући помнрљивиЈи став, олакшати решење италиЈанскоабисинског и италиЈанско-енглеског сукоба. Имамо доста доказа, вели „Журнал," да Енглеска врло лако уме да мења своЈе погледе. Пре годину дана енглеска влада енергично Је одбила сваку помисао о ревизиЈи клаузула о утврђивању ДарДанела од стране Турске. Данас, међутим, ЕнглескоЈ утврђивање Дарданела изгле да као сасвим природна ствар. Зашто Енглеска не би пристала да кења своју политику према Италији? Има извесних енглеских политичара коЈи би хтелн да продуже тра диционалну Енглеску политику, а ко Ја се састоЈи у томе да континентал ке државе ваде кестење из ватре за Енглеску. Међутнм, Енглеска треба већ Једном да увиди да Француска ниЈе вољна да више подупире такву политику." „Матен" пнше о могућности Једног општег европског конфликта у вези с;> абисинским питањем. Лист даље каже: Ако у ЕнглескоЈ преовлађуЈе мишљење да преговори са ИталиЈом ир могу бити продужени досадањом дипломатско-правничком методом, нека онда Енглеска има на уму да се н-ен спор са ИталиЈом врло лако мо же претворнти у европски спор. Француски листови се брину за даљу судбину Друштва народа, ко Ја Је доведена у питање развитком енглеско-италнЈанског спора. Лнс тови се слажу у томе Да Друштво народа преживљава тешке пасове. Десничарски „Фигаро" иДе тако далеко и тражн да Француска донесс оДлуку о иступању из Друт. тва народа, пошто то одговара ње ним ннтересима. „Нека Француска остане, каже „Фи гаро". верна своЈим приЈатељима и напуштаЈући Друштво народа тре ба да добиЈе поново слобоДну акЕНГЛЕСКА ЋЕ ИЗВРШИТИ ДЕМАРШ У БЕРЛИНУ ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ Лондон, 15 април Демарш енглеске владе у Берлину неће бити предузет прг иДуће недеље. Како Је познато енглеска влада тражиће том приликом од немачке владе тачна обавештења о неким намерама РаЈха. Вероватно Је такође Да ће том прилико* енглеска влада формулисатн извесне предлоге како би се лакше постигао компромис између немачкнх и францускнх предлога аа коксолидовање мира. У Форењ Офису израђуЈу саД* цео ннз питања по том преДмету, али се чека повратак г. Идна пре но што се заврши тај рад. Такође Је вероватно да влада пре нп што иочне преговоре са Берлином жслн да се пречнсти положаЈ по нта лиЈанско-абисннском спору.

Г. Фланден у разговору са Једним новинаром у Женеви У Паризу се саветују

Париз, 15 април (Телефоном) Почетак нове дипломатске активности обележен је разговорима које Је Јуче имао британски министар иностраних послова г. Идн са претседником владе г. Балдвином и конференцијом претседника Од» бора тринаесторице г. МаДариаге са' абнсинским претставницима о условима за ликвидацију итало-абисинског сукоба. Данас, међутим, састају се у Лондону претставници генералшга бова држава-потписница Локарна, изузев Италије. По жељи Велике Британије, оваЈ састанак компетентних воЈних личности има чисто технички карактер и његове одлуке биће подређене касниЈим политнчким решењима и аранжманима са еиглеском владом. У Паризу, пак, одржава се ужа министарска конференциЈа нзмеђу претседника владе г. Албера Сароа, министра спољних послова г. Фландена и министра за Друштво народа г. Пол-Бонкура, на коЈоЈ ће се донети дефинитивно решење о стању Француске у итало-абисинском сукобу. У Женеви г. Мадарнага ступа да нас у контакт са италиЈанским прет ставницима. Као што Је познато, г. Мадариаги Је додељена специЈал-

к Гс г. Мадариага (лс®о) в ИДн (десно^

на мисија да покуша директним утицајем на обе зараћене стране да доведе до обустављања неприја• тељства у ИсточноЈ Африци н да припреми елементе за Једно позитивно решење итало-абисинског су .коба. Карактеристачно Је у овоме случаЈу тврђење о будућем држању Велике БританиЈе у случају неуспеха ове акције за мирење. И у таквом случају, истичу ови кругови, Енглеска остаЈе верна сво ЈоЈ староЈ формули, то Јест она ће пристати на све одлуке коЈе буду усвоЈио Одбор осамнаесторнце. Другим речима, то значи да Велика БританиЈа сама неће предузети никакву изоловану акциЈу против Италије него ће пристати на све проширене и поЈачане санкинје про тнв ИталиЈе коЈе Одбор осамнаесторице буде одредиа Енглески водећи кругови и даље сматраЈу могућним Једно трансакционо решење нтало-абисинског сукоба, коЈе бн било часно за обе заинтересоване стране. Опште Је иишљење, како у фран цуским политичким круговима тако и у француској штампи, да ће став г. Идна у многоме зависнти и од атмосфере на коју ће наићи у Женеви, иа да у главним линиЈама таЈ став не може бити нзмењен, нити се Енглеска може одрећи примене проиирених санкција на ИталиЈу у случају неуспеха мисиЈе Одбора тринаесторице. Јер, британско Јавно ињење, коЈе и даље води Једну од првих речи, никако не би пристало на неко компромисно решење слично париским предлозима Лавал—Хор, пошто би г. Чдн, иако данас наЈпопуларниЈи човек у ЕнглескоЈ, у таквом случаЈу убрзо дожнвео судбину свога претходника г. Хора. Уосталом, ваља нстаћи да се погледи г. Идна на Друштво народа и његову улогу у италоабисннском сукобу потпуно слажу са погледима енглеског Јавног иишљења н Да, према томо, примена санкциЈа на ИталкЈу није ниуколико нскључена. Јутрошња париска штаипа всти Че Да су се досадање санкцнЈе против ИталиЈе показале као неефикасне, Јер ннсу успеле Да до. веду до обуставе непрчЈатељстава в да бн се свако њихово поЈача ње и гтрошнрење, како велн „С ко д Пари", била лудост, Јер с ЈеДне стране не би спречило Италнју да настави своЈу колонн заторску акциЈу у АбисиниЈи, а с друге стране довело бн у неиогућност остварење ефективне сарпдње у блоку држава — потпнсница Локарна, сараДњ') коЈе 6в требало Д« буд? 9у«$остжв-

љене немачком бруталном и протнвправном гесту од 7 марта ове гоДине. Поготово, вели лист, требало би одбацити сваку евентуалност било какве блокаде ИталиЈе. звала се та блокада воЈничка или полувоЈни чка. Левичарски део француске шгам пе н даље Дели мишљење енглеске владе, сматрајући Да ако санкциЈе ннсу успеле до сада да довеДу До обустављања непријатељства у Аф рици, оне су успеле Да компромитуЈу фииансиЈско и економско стање Италије. Због тога они сматраЈу да г. Мусолинн не може дуго да водн рат

у Африпи и да, према томе, Једнз проширење садашњих санкциЈа пружа могућност своЈом озбиљношћу, у пркос недавних успеха италијанске воЈске, да приволи римску владу на помнрљивост. Једна ствар остаЈе као несумњива, истичу француски политички кругови, а то је да је повреда деми литаризоване Рајнске Области од стране Немачке гурнута у други план међународннх догађаја и то захваљуЈући ВеликоЈ Брнтанији, коЈа, директно заинтересована итало-абнсинским сукобом, сматра оваЈ сукоб актуелниЈим и жели да дође најпре до његовог решења. С". Јовановић

Коо одговор но зохтев Турме 0 9КИД0Њ9 неутрошсти Босфорв бугарскп штампа тражи за Бугарску нзлаз на ЈегеЈско Море

Софија, 15 април (Телефоном) Одлука турске владе Да тражи од Друштва народа поЈдаштење одредаба Лозанског уговора о демилитарнзацији утврђења на Босфору и Дарданелима, о чему су циркуларном нотом обавештене владе заннтересованих држава, изазвала Је у бугарској штампи и политичким круговима велико интересовање. Тим поводом, лист „Мир" доноси чланак под насловом: „Криза међународних уговора и Бугарска". У овом чланку лист опширно говори о фазама кроз које су пролазили међународни уговори од свршетка Светског рата до данас, као и о кршењу одредаба мировних уговора од стране Немачке и Аустрије. На крају лист каже: Бугарска остаје и даље верна Друштву иарода, поштуЈући стриктно међунароДне уговоре. Она с правом очекуЈе од великих сила да се та њена лоЈалност прави.тно оцени и да се учињене неправде исправе мирним путем. Лист се такође осврће и на потребу одобравања БугарскоЈ излаза на ЈегеЈско море. До сада су велике снле, каже лист, уверавале Бугарску да не треба да ннсистира на изласку на ЈегеЈско Море, пошто може да добије излаз на Море преко Босфора. Међутим, ако Турска утврди Босфор и Дарданеле, она ће моћи у свако доба да затвори овакав излаз, и он

Нови шеф енглеског Генералштаба сер Снрзд Деревнл

према томе не би имао неке практичне вредности за Бугарску. Због тога, Бугарска остаје при своме захтеву да ЈоЈ се да излаз на Јегејско Мора. Бугарска остаје при захтеву Да Јој Друштво народа да макар само Један „географски прозорчнћ", који би глеДао на Јегејско Л1сре. Карактеристична је чињеннца да готово целокупна бугарска штамна, пишући о последњим међународним догађајима у вези са захтевнма о измени мировних уговора, апелује да Бугарска остане до краЈа верна Друштву народа и да нн у ком случају не сме да се поведе за примером Немачке и АустриЈе. С. С. СОВЈЕТСКА ШТАМПА ПРИЗНАЈЕ ТУРСКОЈ ПРАВО СУВЕРЕНИТЕТА НАД МОРЕУЗИМА Мссква, 15 април Д. Н. Б. Јавл»а: Ссвјетска штампа бавн се опшнрно турском нотом о поновнсм наоружању Дарданела. „Известија" констатуЈе да Је совјет ска делегаиија предлагала Још за време преговора о склапању Лозанског уговора да се успоставн потпуни сувереннтет Турске над мореузима. Став совјетске владе ниЈе се променио. „Известија" каже на крају да преговори са свима снлама, којима Је Турска упутила ноту, треба да буду вођени са потребном пажњом н добром вољом заинтересованнх снла. ТУРСКА ВЛАДА ПРОУЧАВА ПИТА ЊЕ МОРЕУЗА Анкара, 15 април Авас Јавља: Под претседништвом републике г. Ататурка одржана Је Јуче важна сет ница министарског саветп. Чт с«* ци Је узео учешће и шеф турског генералштаба маршал г. <;>е, .и пац-а. На седници су претресани разни моментн садшње међународне политнчке ситуациЈе, а у првом реду узети су на знање одговори разних држава на турску ноту по пнтању мо реуза. ПРЕГОВОРИ ГЕНЕРАЛШТАБОВ4 ФРАНЦУСКЕ, ЕНГЛЕСКЕ И БЕЛ ГИЈЕ ПОЧИЊУ ДЛ"АС ЛонДон, 15 април Авас Јавља: Преговорн генералштабова Француске, Енглеске и БелгиЈе који почнњу данас нмају чисто техниччи карактер. Енглескн клубовн п01 сећаЈу том прнликом на то да се овн поверљнвн преговори воде у границама § 3 предлога локарнских сила од 19 марта и да се искључиво тичу такозваног прелм ног шодадд-