Pravda, 11. 04. 1936., S. 50

Страна 2С

П Р А В Д А

Ако Италија не изиђе у сусрет енглеским захтевими, г. Идн ће предложити ПООШТРЕЊЕ САНКЦИЈА Врло мало нма изгледа да к се постићи компромисно решење

Лонлон, 15 априла (Спеоијални извештај „Правти") Миинстар спољиих посл 0 ва г. Антонн Идн ланас поподне у 2 часа оддазн авионом за Женеву. Г. Иди је синоћ имао Дужу конферениију са претселником владе г. Бзл двином. На овој конференцији Је од лучено да г. Идн у иреговорима које ће водиги у Женевн, осгане прн До салањем правцу енглеске политнке. Велнка важносг се прнлаје сасган ку који је преДвнђен за вечерас из-

иеђу претседиика одб 0 ра трннаесториие г. МаДернаге н нталнјанског гли еиог лелегата при Друштву нарола барона г. Алоизиа. Ако шпанскн Дииломата не бн успео да убелн италнјанског Делегата 0 погреби веће прелусретљнвостн према енглеским захтевнма, онда, према мишл>ен>у ланаш ње енглеске штампе, треба рачуиати с тим да ће г. Идн преДложнти дал»« пооштрење санкцнЈа протнв ИталнЈе. Листови подвлаче Да ће Енглеска у случају потребе отићн и даље, не-

[го д 0 сада, у одбрани своЈих интере са. ' ЈеДан лео енглеске штампе севету Је Игалнјн да попусти. Листови смат раЈу да ннЈе нсклучено да ће у Женевн доћи До састанка измећу г. г. Идна и Алоизиа. Мећутим. има врло мало изгледа Да ће се постнћи ком пр 0 мисно решење. јер енглеска вла да заступа становиште да ако би дошло ло преговора о прнмирЈу измећу ИталнЈе н Абисиннје, то Још не би значило Да ће санкциЈе према ИталнЈи бити укинуте.

БОРАВАК СЕР 0СТЕНА ЧЕМБЕРЛЕНАУ АУСТРИЈИ Лондон, 15 април Авас Јавл>а: Надлежнн кругови не прндаЈу много вере новинским вестниа о некоЈ тобожњој званичноЈ мисиЈн сера Остена Чемберлена у Бечу. Бнвшн министар, веле тн кругови, гост Је једиог свог личног прнЈатеља н његова посета има строго приватан карактер. Мећутнм. нема сумње да ће сер Остен Чемберлен, чиЈи савети кного важе у Лондону, нскорвститн своЈ боравак у Бечу да се информише о политичкоЈ и дипломатској снтуапнЈн у АустриЈи, а нарочнто ће се занимати маневрима Немачке у АустрнЈн. РУЧАК Г. ШУШНИГА У ЧАСТ СЕР ОСТЕНА ЧЕМБЕРЛЕНА Беч, 15 април Авас јавља: Аустријски савезни канцелар даће Јанас ручак у част сера Остена Чемберлена и његовс супруге. МАН Џ У РСК А'В ЛА ДА"Ђ Е САМА ОБЕЛЕЖИТИ ГРАНИЦЕ ПРЕМА С0ВЈЕТСК0Ј РУСИЈИ Токио, 15 април Авас јавља: Према вестима из Хсинкинга, ман• ђурска влада је и зве стила совјетску владу да ће сама" приступити обележавању граница на отсеку јужно од језера Халке у дужини од 630 километара, пошто више не коже да чека на пристанак Москве за образоваи>е мешовите комисије за обележавање граница. У саопштењу се вели, да ће маноурска комисија за обележавање граница. састављена од војних и грађанских стручњака, почети рад на терену почетком маја. ▼ч

I. Кјосеиванов тврди да до промене владе неће доћи ,да почетка жетве"

Штрајкови и нови сукоби у Шпанији Мадрнд, 15 април Авас Јавља: У Гвадалахари дошло Је такође до иереда од стране крајњих левичара приликом дефилеЈа војске. Један поручник ударио Је сабљом Једног манифестанта. Мноштво света се сакупило пред гувернеровом палатом да протестуЈе. Дошло Је до сукоба са фашнстичким елементина коЈоч Је приликом лакше повређено неколнко лица. У Линалесу проглашеи Је гснералии штраЈк. Том приликом дошло Је до сукоба са полициЈом. Шеф полипиЈе тешко Је рањен ударпем ножа. Полиција Је прилуцала. Јелан манифв стдит Је Уби Јен а^ Један^ тешк о рањен. Авионска несрећа у Плзну Праг, 15 април Авас јавља: На аеродрому у Плзиу срушио се авкон тамошње пилотске школе. Оба

Претседник пољске впаде Кошћалковски посетиће Будимпешту Варшава, 15 априд Авзс јавља: Претседник владе г. Кошћа.тковсхи посетиће 19 априла Будимпешту да врати посету г. Гембешу. који је месеца октобра 1934 учинио посету Вар шави. Г. Кошћалковсхог пратиће на путу 1«инистар просвете. Званична Агенцн1а Искра наглашава овом приликом традипионалне ве-

Југословенски новинари у Пољској Варшава, 16 април П. А. Т. )'авља: Југословеиски иовинари који се валазе на излету по Пољској провели су Ускрс у Кракову. Јуче пре под ие стигли су у Познзњ, а поподне у Гдињу. После посет* луци частавиће I) ВаршавЈЦ. ч ■

Г. КЈосеиванов СофиЈа, 15 априх (Телефоном) Од пре нзвесног времена у Софи и полово круже гласови о скороЈ про мени владе. Тнм поводом преиј>че Је претседник владе г. КЈосеиванов дао новинарнма Једну изЈаву, у коЈој

Је рекао да ће до промене свакако доћи, алн да ту промену не треба очекнватн пре почетка жетве. Мећутнм, са извесних страна упорно се подржваЈу овн гласови и тврдн се да ће до промена доћн много раниЈе него што предвића г. КЈосеиванов. У вези с тим помиње се и ускршње путовање Њ. В. Краља Борнса по БугарскоЈ, коЈом Је приликом Краљ дошао у контакт са многоброЈ ним прваинма у народу, обаветитава Јући се о потребама и жељама народа. Тврдн се да су том приликом мно гн нстакнутн људн из народа нагласнлн Њ. В. Краљу Борису потребу преласка на уставни режнм. Такође се говорн да бн садању владу имала да замени влада широке народне кон центрације, ноЈа би радила у правцу потпуног нормализовања политичких придика у земљи и враћања ка редовном парламентарном режиму. И по самом писању софиске штампе осећа се кампања за таЈ парламен тарнн режнм. Софиски листовн готово сваког дан^ доносе чланке, у коЈнма се говори о потребн потпуно! нормалнзовања полигичких прилнка. С С

Немачка је одбипа екстрадицију тројице чехоспованких Немаца, који су запалили школу Праг, 15 апрнл Немачке власти одбиле су да нзруче три Немца, чехословачке граћане, који су прошле јесени запалилн једну школу крај Опаве и пребегли у Берлии, где су нзарши.ти познати напад на чехословачко посланство. Немачке власти су изјавиле да су ннкримиинсана дела политичке природе. Спасавање „Ранпура м Гибралтар, 15 април Реморкери арсенала одложили су за данас у 6 часова ујутро радове да се ослободи „Ранпура". Путници и њкхов пртљаг већ су превезени на обалу. Време се полако поправља. Прослава свеамеричког дана протекла је у знаку манифестација за мир Вашингтон, 15 алрнл Прилнком прославе североамеричког дана одржао је министар иностра них послова г. Хел говор у коме је позвао народе 21 америчке државе да уједине своје напоре и да помогну своје владе да заувек спрече сваки рат на амер .чкој хемисфери. ИдуКа панамернчка конференција мира која ће се одржати у Буенос Ајресу бнће дцбродошла прилика да Амернка да целом свету пример прнјатељске сарадње и просвећеиог интернационализма, нарочито с обзиром на атмосферу несугурности, бојазни и опасности која данас влада у свету.

гн>т?т»тттн»пнмимпнт?т> 0 Ускрсу у Холандији падао је снег Амстердам, 15 алрил Велихи вртови зумбула ко|и су сада у пуном цвету тешко су оштеКсни од снега коЈи је падао аа време ускршњих празника. »Т»»М1>Т»»ТТТТ»»»»»ПМ>Т\ Око 99.000 лица страдапо је прошле године приликом несрећа у Америци Њу Јорк, 15 апрм АгенчиЈа Стефани јавља: Према званичној статистипи ианоI број смртних случајева од несрећа у години 1935 у Сједчњеним Америчким Државама 99.000, а од то* га 36.400 приликом аутомобилских

Сукоб сељака на ппанини Козјаку ДО СУКОБА ЈЕ ДОШЛО ЗБОГ СТОКЕ КОЈА ЈЕ НАНЕЛА УСЕВИМ.'. ШТЕТУ Сплит, 15 април У шуми Вучевцима, на Козјаку, јуче је дошло до отвореног сукоба измећу сељака. У сукобу није било жртава. Лакше је само рањен сељак Антун Андрушак, који је пренет у сплитску болнииу. До овога сукоба измећу сељака до шло је због тога што су сељацн нз места Каштел-Лукшића аапленили стоку других сељака из околних ме ста. Тридесет сељака, сопствевика ове стоке, наоружани моткама. ноже вима. па чак и ватреним оружјем, дошли су на Козјак у намери да отму стоку. Уз страшиу вику они су напа лн на торове и на тај начин отели један део заплењене стоке. Сељаии из Каштел-Лукш^Ј одупрли су с< овоме нападу и тако |е дошло до су коба који се интервенцијом власти свршио мирио. М. тт»»м»ммм»тпмммттт»тт\ МИСТЕРИЈА КОЈА ДРЖИ СПЛИЋАНЕ У УЗБУЂЕЊУ Опет је нестало, на веома необичан начин, г. Петра Дамјанова Сплит, 15 шрил Недавно )е најживље коментарисан случај г. Петра Дамјанова, кога је као што 1е било јављено, било нестало на веома мистериозаи начин. Када је после тога времена дошао својој кући, г. Дамјанов је испрнчао да Је доживео врло фантастнчан догаћај. Њега су, по његовом причању, иапала нека иелозната лица, мучила га на разне начине све док се није онесвестио, а затим су га остави.ти на друму. Правии ааступник г. Петра Дамјанова г. лр. Едо Булат био је предузео код надлежних кораке да се коначио расветли овај 'тајанствени доживљај г. Дам)анова. Мећутим. сада. када је »страга била у најбољем току, г. Петра Дамјанова Је понова нестало. Већ три даиа његова породица, његови знанци и прнјатељи узалуд га траже иа све стране. И, најзад, када су билн изгубнлн сваку наду. они су овај његов поновии мистериозни иестанак пријавили жандармернјској стаииии у Каштелима, а ова Је опет доставила с.тучај Среаиш х Спдету. М.

Свечаност освећења звона спомен капепе блаженолочившем Краљу Петру Ослободиоцу Скопље, 14 алрил Даиас у 11 часова пре подие прирећена је у селу Кучкову. недалеко од Скопља, дирљива свечаност за успомену на последњи долазак Блаженопочившег Краља Алексаидра

= <С-1У-ЗК Припреме за покрајински соколски слет у Суботицв Суботица, 14 април Ради што лакшег спровоћења тоЈ ннчке страие велигког покра ;инскои соколског слета, који се одржава Јг. иа месеца у Суботиди, образован Ј« нерочити технички одбор, У к оЈи су ушли г. г. М. Теодоровић, начелчнк Соколске жупе Нови Сад, Л. Т еШИ Ј|* Л. Поздеровић и г-ћиоа В. Ракић. Овај олбор донео је већ неколико взжних од-тука и израдио нацрте за вежбе појединих категорија вежбача. Тако Је одлучено да ће на слгту. моћи вежбати само деца из Су<^о* тнце и најближе околине. На слет се неће никако пустити о« ни соколи који не знају потпуно тачно прописане вежбе. Сзака једичица носиће своЈУ заставу у поворци, л сви учесници у њој морају бкти У.

Напад на гостионичара чарде у сепу Букину Нови Сад, 15 априЛ Истражном судији у Новом Саду, спроведена су четира Циганкна Глиша Стојковић, Пера Пегровић« Милорад Радосављевић и Никола СтоЈкоаић. Они су ухапшени зата што су секирама и ножевима напал* Ђуру Мутавџића, гостионичара чар« де у Букииу, и нанели му више те« штсих повреда, тако да се сумња дЛ ће гостионичар остати у животу* Њих четворнца су упали у чарду окЛ три часа поподне. Поручивали су ви« но и ракију и врло брзо су се напили. Тражи.ти су да пију и даље. Го« стионичар затражио да му плат*« Цигане је то наљутило, па су иапа« лн гостионичара, а затим су побеглљ Жандармерија их је похватала те* у Бачком Новом Селу. . «»>1»»»»»1Т»»»ТТ»Г»М»»»М>ТТ1 Оснивање Прве рибарск« задруге у Бару Бар, 14 алриЛ ' Иницијативом г. Илије Гвозденовт*« ћа, пензионера, у Бару |е одржана оснивачка скупштина Рибарске задруге. Одзив је био врло добар, јер св одавно осећала потреба за једном оваквом задругом. После живе дискусиЈе примљеаа су правила и изабрана је управа. За претседника је изабран г. Петар Полексић. инжењер; а за чланов: упраа ног одбора г. г. Илија Гвозденовић, Ђуро Ивовић, Митар Иличковић, Мило Томовић, Иван Трцета, Саво Поповић, Нико Дебеља. Вуккћ ВујошевићиВидо Раће новкћ . Ј. П. Г. Папен тврди да је Бока иајпепши крај на свету Котор, 14 април Јуче је посетио Боку КоторсЈсу бивши немачки канцелзр, опуномоћени

Скопску Црну Гору, приликом освећења Храма Славе у Скопљу и спомен-капеле Блаженопочившем Краљу Петру Ослободиоцу у пролеће 1934 године. У присуству изасланика Њ. В. Краља Петра Другог дивнзиски генерала г. Радована Обрадовића, изасланика Бана Вардарске бановине г. Љубомира Алексића, изасланика команданта Треће армиске области пуковника г. Стјепана Крчмара и многобројних претсатвника нацноналних. хуманих и просветних друштава. као и маса народа из Скопске Црне Горе. освећено је звоно на спо мен-капели Блаженопочившег Краља Пстра Првог Ослободиоца. Ово звоно је даровао Блаженопочивши Краљ Александар Први Ујединитељ. у чијем је прнсуству капела била освећена 1934 године. Још много пре почетка искупила се на брегу иза Кучкова велика ма са народа. Тачно у II часова стигли су званични претставници. После завршетка обреда изасланике и госте поздравио је народни посланик инж. г. Вељко Вељковнћ. ^ , - свом говору евоцирао је успомепч иинистар Рајха у Бечу г. Франц фон на Велшсог Краља Присутни, који су Пгпен са супругом и три кћери. Взш дописник посетио је г. Папе-

пажљиво саслушали говор, псгнутил глава, брисали су сузе. Свечаност је завршена тскагцнмл Слава Му! Живео Краљ Петар Доу ги! Д.

„Заменик улравника Новосадског позоришта г. Верешчагин покушао да изврши самоубиство Попгговани господине Уредниче У „Правди" од 9 априла ове године чзишао је одговор г. Александра Верешчагнна, главног редитеља Српског народног позоришта и г-ће Љубице Красић-Левак, глумице, на мој допис који је недавно објављен под насловом: „Заменик управника Новосадског позоришта г. Верешчагин покушао да изврши самоубиство". Г. Александар Верешчагир н г-ћа Љубица Красић-Левак, у својој исправци. кажу да не желе ступати у полемику. Мећутим. мени Је, у дописима у којима сам нзнео случај г. Верешчагина, стало било једино дч истине а не до полемике. Понављам. било ми је стало једино до истине. а не да правим рекламу г. Верешчагину н г-ће Красић-Левак. Да нисам имао обзира према члановима Српског на>одног позоришта који. путујући по Зојводинн. врше једну високу националну и културну мисију. свакако бих био брутално искрен, а то би без сумње много нашкодило г. Верешчагину и г-ћи Красић-Левах. У својој другој исправци они кажу: .Бескогисно |е борнти се путем штампе протнв неистине". Према овоме, произилази да се путем штампе сервирају само лажи. као и да сам и \л неверно н неистинито приказао њнхов случај. Сувише смела тврдња од оних којн треба да своју главу поспу пепелом. За г. Верешчагина и г-ћу Красић-Левак било бн много боље да ћуте, а не да се праве важни. Мени је главно да моје пнсање по овом случају одобравају сви они који су добро упућенн у трагикомедију г. Верешчагнна. Што се пак, због мога писања љуте г. Верешчагии и г-ћа Красић-Левак потпуно ми Је свеједно. Ако они озбиљно мисле да ме туже суду неча само изволе. Тамо ћемо друкчије разговарати. Примите уверење о *ом одличном поштовању. Богдан Марамнпа, дописник .Пдавде" иа Субот ица

на, који му је изложно своје утнске са пуговања по нашем Јадрану. — Прошао сам пет контннеата, рекао јг г. Папен, али оваквих природ вих лепота као што сам вилео у Боку нигДе нисам вндео. Штста Је само, рекао Је г. Папен, што Је Бока прили чно удаљена од туристичких аентара и нема подеснх в брзих саобраћајннх всза. О нашим путевима г. Папен аије се најповољннје изразио. На крају је рекао: — Жалим што пре нисам долазно у овако дивне крајеве. 'ТТТТТТ 1»1»Т»ТТ»* *Т»Т»»Т»»ТТ Суботичка Берза рада подићи ће двоспратну палату Субогица, 14 април Мннистарство социј&лне политике и народпог здраеља одобрнло је Подизање палате Берзе рада у Суоотнии. Градско поглварство је већ рани је уступило Берзи земљиште за згра ду. Комисија, састављенв од г. г. Пегра Блашковнћа, члана Глзене упразе Берзе рада, Данила Колаковића, инспектора Глзоне конгроле. и Лазара Љубсгина, шефа новосадсче Берзе рада, прегледала Је плзнове а земљнште. као и предрач>н. УсвоЈен је план инжењерз г. Ђорћа Та6з*.овића из Новог Сада. Палага ће бити двоспрагна, а њено подизак.е коштаће 1,250.000 динара. Ову суму суботичка 5ерза рада огћ јс примила од I лаене берзе рада. Граћење ће оп^ктн још у гоку маја месеца, а до зиме зградз ће бнти завршена. У њој ће. поред берзе рада битн смештено и радничко пре ночиште и све друге радничке установе. Исто тако израднће се и ве.тико народно купатило. ттмт»»»1т» ит»т»т»»»т»т Крвопропиће међу гостима у кући суботичког трговца Суботнаа, 14 април Синоћ се у кући познатог субдтичког трговиа г. Кнапеиа однгра ло крволролиће у коме Је теже рањен 20-годишњи внноградар Стс ван Фаркаш. Фаркаш је синоћ, са својнм друштвом, дошао у по сс ту г. Кнапецу. Чим Је ушао у кућу он је узео воде у један су* и почео да полива г. Кнапеаову ћерку по овдашњем обнчају. У мећувремену стигао је и Петар Тумба, коЈи је био заљубљен у ћерку г. Кнапеца. Чим је приме« тио да је Фаркаш полнва водом из вукао је свој нож н Једним ударием у стомак тешко ранио Фар каша. После овога Тумба Је ообегао а Фаркашу Је указана лекарска ломоћ у санаторијуму г ХаГ злер". За Тумбом аластм су. н зуд м 001 ершцог. — ———