Pravda, 11. 04. 1936., S. 52

П Р А В Д А

16-IV-36

САРАДНИК ЧИТАЛАЦ О

Једна научна маннфестацнја југословенсно-чехословачког прнјатељства Професор г. др. Дленсаноар Белић је 9 Прогу одржоо осам предавања о тенака из словенске фнлологкЈе и о Вуку Караоићу После одржаних предавања г. др. Белића је примио у аудиенцију претседник републине г. др. Бенеш

Праг, априла У научним, просветним и уопште културнии круговима претставл>ала су мали догађај предавања која је на Карловом универзитету и другим неким установама одржао професор Београдског уииверзитета г. др. Александар Белић. И чехословачка јав ност је поклонила миого пажње овим предавањима. Писали су се читави чланци о темама које је г. Белић излагао у својим предавањима, а сам предавач претстављен је у то! својој улози као један од сарадника на узајамним одиосима између Чехословачке н Југославије. Предавање г. Белића била су из области лингвистике и словенске филологије, дакле тих специјалних наука доста удаљеиих од практичне примене и живота, па ипак су она била тако добро посећеиа и у цен тру пажње, да служе као огледало колико се у чехословачкој средини миого ради на културном обрађивању свих врста. То је и знак колико су Чехословаци постигли у раду на консолидовању тешких прилика у својој земљи и у стварању нове епохе, у правом смислу те речи, у раз витку своје културе. Филозофски факултет Карловог уннверзитета у Прагу, на предлог директориума словенског института Карловог универзитета. љубазним и ласкавим речима позвао је г. др. Александра Белића да одржи низ предавања из опште лингвистике и словенске филологије. Професор г. Белић се одазвао томе позиву и од двадесетог марта до првог априла сдржао осам предавања. од којич пет, врло успелих, на Карловом универзитету, једно у Филолошком друштву, једно у Словенском институтч* и једно у Југословенском омладинском друштву „Коло". Сва та предт вања одлично су била посећена, слушали су их не само стручњаци, који су, касније, истицали и оригиналност погледа г. др. Белића и значај тих предавања за даљи развнтак и опште н словенске лингвистике. Професор г. др. Ј. Хајденрајх у „Лидовим новинама" од 28 марта, пс ред осталога, пише и ово: „Белнћева филозофија језика излази из уске и једноставне улице лингвистичке праксе и прелази од материјалистичкнх тумачења језичких појава ка духовним основима језика. Белићева предавања изнесена и поводом најсложнијих питања класично простЈ и јасно, диван су дар југословенској науци". А професор г. др. ЈИРЖИ ХОРАК пише у „Прагер Пресе": „Стручњаци истсл онако као и сви други пријатељи мирног културног рада, који је наше односе према Југославији знатно учврстио, поздрављају срдачно великог научника, који је својом радовнма стекао свет ски глас и који међу данас живим словеначким лингвистима заузимг Једно од првих места". Слични написи, опет из пера истакнутих научника, појавили су се у листовима: „Народњи листи", „Народњи политика' н у другима. Највећу пажњу изазвало је предавање г. Белића 31 марта у просторијама Лопковицове палате, где се налази чехословачки Словенски инсгктут. То је установа какве нема ни један словенски народ. У многобројним одељењима Словенски институт је сакупио, као своје чланове, прет ставнике свих словенских народа. Међу члановима књижевне секције налази се и прилнчан број истакнутих новинара. У институту је профссор г. др. Белић одржао предавање о Вуку Караџићу, после којега се развила врло интересантна дискусија о значају Вукове појаве и његова рада за генезу савремене народче српско-хрватске кулгуре. Одређујући Вуков став према тадашњим култјрним струјама, и мало раниЈемрсционализму, чији је највећи претставник код нас ДоситеЈ Обрадовић, романтизму његовог времена и сгнтиментализму који је тек наступао, професор г. Белић је нарочито истакао да је бцло потребно да прође готово седамдесет пет година од Вукове смрти па да се он и његово дело види јасније. Исто онако као што су контуре великих планннсгих масива из даљине и јасније и оштрије. У дискусијн су, поред осталих, узелн учешћа професори г. г. Матија Мурко, Јиржн Хорак, Хајденрајх и и други, а у завршној речи г. Белићевој ,која се развила у цело ново предавање, цзнесене су и друге стра ие Вукова рада у врло пластично) форми, којима се осветљавају питања додирнута у дискусији. Сутрадач Књижевни уредник „Прагер Пресс ; ' др. Магер написао је интересантчн Тхлказ овог предавања и дискусије. под насловом „Вук". Последње предавање г. Белић је одржао на повив наше колоније у Прагу, у Југословенском омладинском удружењу и Коло" о значају Караџићева радаза

духовно и културно једннство нашега народа. Претставници научних и културних кругова, поред огромног интересовања за г. Белићев став, указали су предавачу и особиту пажњу, приређујући у његову част више банке-

Г. др. Белић

та, ручкова и слично. Југословенски посланик у Прагу г. Протић био јс при руци г. Белићу, присуствовао његовом првом и последњем предавању и у његову част приредио свечан ручак, на коме је. поред ректора Карловог универзитета и декана Филозофског факултета, присуствовало око десетак професора и других истакнутих научннка. Словенски институт у част г. Белнћа приредио је вечеру у Сполеченском клубу, којој је присуствовао министар иностраних послова г. др. Крофта. Фи-

лософски фак>.кс1, а посебно професори г. г. Вајнгарт и Мурко, приредили су у част г. Белића банкет. На банкету Филозофског факултета сдржао је ванредно лсп и садржајан говор декан г. др. Хисек прсд више од четрдесет званица. На прнјемима код професора г. Вајнгарта и Мурка, поред стручњака, ближих и даљих од струке г. Белића, био је и велики број претставника младнх гснерација које се баве славистиком. И многи други професори показали су према г. Белићу врло много пажн»е. Бављсњс професора г Белића у Прагу послужило је мннистру иностраних послова г. Камилу Крофти и министру просвете г. Франку дл се, у разговору с њим, позабаве културним и научним приликама у Југославији. Претседник Републике г. др. Едуард Бснеш примио је г. Болнћа у својој резиденцији на Храдчанима и у разговору који је траЈао скоро читав један час живо се интересовао за прилике у нашој зсмљи, истичући своју велику љубав према нашој држави и нашем народу. На свима скуповима и у разговори ма који су у Прагу вођени поводом посете и предавања г. др. Белића, ис тицано је колико би било корисно за међусобне везе наших народа д& размена наших стручњака буде солидно организована. Званични кру гсви и једне и друге земље требало би да нарочитим договором задовоље ту потребу што боље и што брже. Јер. поред чисто научног зна ачја и интереса који таква размена предавача има, она. у исто време, и олакшава и даје могућности и повода да шири кругови буду обавештени о културном стању наших земаља чинећи наше узајамне везе чвршћим и дуготрајнијим.

Четвртак, 16 април Једна паралела спаја данас утиуај Меркура н Урана; ова се конфнгурацнја не може назватн алосрећном, јер ће бнтн склона не кнм особама... То неКе бнтн, нн најмудрнјп нн најпоштеннјн. По некнм одважннм успеће срећнн тактнчкг. потезн којн ће превавнћн њнхова очекнвања. Алн с дру ге стране под утнцајем овнх аспеката стртдаће поштенн н постаће шртсс ва^алнца в џепокрсднца.

о ДОСЕТЉИВИ ПУТНИК Одавно се нисам тако слатко смејао, као пре неки дан у возу на личкоЈ прузи. Вагон Је био препун света. Изгледа да Је неко шенско друштво правило излет, Јер Је велики броЈ девоЈака заузео седишта. Како ниЈе било места за све, поседале су Једне другима у крило. Настало Је весело расположење, смех, шале. песма. Али Један Личанин морао Је да стоЈи. Видело се да би радо сео. Гледа лево, десно, преноси тежину тела са Једне ноге на другу. НаЈзад поче да се врпољи, па да се чеше, а онда завуче руку у недра и као да извади нешто ситно из

њих, протрља мало међу прстима и бацн на земљу. Вндео сам да није било ннчега. Он Је то поновио неколико пута. Међу девојкама поче шапутање. Наједном се дшоше и одјурише у ходник. Лнчаннн се насмеја, намигну ми и задовољно седе краЈ мен^. — Пали трик! — рече и разбашкари се на празној клупи. У. М. о КОНКУРЕНЦИЈА Скоро Је у нашем селу обављен конкурс за избор сеоског пнсмоноше. Тај конкурс личи помало на лицнтацнЈу. Ошшнна Је одредила суму од шест хиљада динара годишње, као награду писмоноши. Алн прима се онај, којн пристане на најмању суму. Тано се, у ове гладне дане, развила утакчица у ооарању величине те плате. Сељацима Је доОро дошшао сваки динар, па су успели да спусте суму од шест хнљада на две. М. Р. О КАД СУ ПОШТАНСКИ САНДУЧИЋИ ПРЕПУНИ... О великим празннцнма у Београду Је поштанскн саобраћаЈ веома жив. Разносачима писама тешко Је да обаве сав посао и догађа се да писмо стигне тек после празника. За ово не може много да се замери београдскоЈ поштн, алн ваља подвући Једну другу ствар: У Београду постоЈи већи броЈ пе риферискнх пошта илн поштанских филиЈала, пред чнЈнм се локалнма налазе поштанскн сандучићи. О празнипима, изгледа, службеннцн коЈима Је стављено у дужност да ваде писма из сандучића, нису мно го водили рачуна о томе, тако да су сандучићи врло често били препуни. Због тога публнка чак ннЈе

Месечеви утицаји биће такође несклони, па ће продавцн нматн прн лике да се отресу предмета које нначе не бп моглн продатн. Деца рођена тога дана нмаће жнву ннтелнггнцију н добоо пам ћење, алн бнће пр г терано лукава н — зашто да то ае кажсмо — лн цемерн. Успех у жквоту бнће нм несталан, јср ће под утнцајем Урана бнтн нагли н нспромишљенн. К. КериеДг

могла да у њих убаци писма, него Је морала да улази у зграду, или пак да иде даље и потражи коЈе празниЈе сандуче. Ово Је, свакако, нехатност коЈу би требало отстранити. Ћ. Р. . I О УСПЕСИ АДМИНИСТРАЦИЈЕ Школски одбор наше школе био Је незадовољан својим буџетом за 1934-35 годину. Сматрали људи да су неке позициЈе сувише смањене и похитали са жалбом. Знају да Је рок кратак и истог дана се жалили. Само, све Је то било узалуд. Почела буџетска годнна, а одговора нема. Прошла она и почела идућа (1935-36), а одговор никако не стиже. Потегли људи с питањем: где Је таЈ предмет и шта Је са њим? Ништа! Почела, ево, и ова нова бу џетска годнна, а одговора нема! Администрацнја! М. Т. О ДОГАЂАЈ У ТРЕЂОЈ КЛАСИ Путовао сам за Загреб. Купе треће класе, као и обично, кроат. Преко, на клупи, седи сам Један господин у новом оделу. Његов оштар поглед претећи стреља унаоколо, тако да су оба места краЈ њега остала празна. Свако се устру чавао да седне. Између клупа стоЈао Је и Један стариЈи сељак у похабаном оделу. СтоЈао Је тако дуго и најзад се усудио да боЈажљиво седне крај господина. — Зар не виднш какав си, упрља ћеш ме! — дрекнуо Је господнн н ошинуо погледом несрећног старца. Овај је онда устао н престајао пели пут, на велико задовољство набуситог господина. Ј. М. У спомен-капели, у Удову, одржан је помен мучки убијеним српским регрутима ЂевђелнЈа, 15 април Прешло је већ у обичај да се сваке године, на Велики Петак, приреди помен српскнм регрутима које су непријатељи 1915 године поклали мучки, ноћу. на спавању. Две хиљаде најмлађих српских ратника. који још нису билн вичнн руковању п> шком, нашло је смрт од непрнјатељских бајонета и кама. На Велики Пегак 1915 године пространо поље код Удова освануло је прекривено унакаженим и искасапљеним телима мла дих регрута, који нису ни дочекалн да као прави војници ступе у боЈне редове и бране Отаџбину. Тај страшни и свирепи покољ још увек је у живом сећању становника околниа села који се сваке године од ослобођења искупљају код мале споменкапеле, у којој поичвају костн српских регрута, и помоле се Богу за покој њихових душа. Овогодишњем помену, којн је обавио протонамеС' ник Среза ђевђелијског г. Адам Кнсжевић, у^ асистенцију четири свештеника и једног ђакона. присуствовало је преко две хиљаде лнца. После завршеног помена, говорећи о страшном покољу српских регрута, протојереј г. Кнежевић је, између осталог, рекао: Ни мајке које ове муечнике породише, ни сестре које их испратишкису знале где су гробови њиховнх драгих. На гробове ових мученннка ннје канула болна суза материна. нитн се чула жалосна и тужна запевка о)ађених сестара. Страшна стварност замрзла им је животе, а од бола утрнуле душе јецале. Гробови ових невиних младића нису осетили ни за грљај сестрине руке, нити је имало кога да им запали воштаницу. Зато се ви сетите тешке судбнне њнхове и замените им сестре и мајке. Обиђите гробове, упалите воштаниие и окитите их цвећем и нека ваше сузе залију хумке ових покошених цветова. Поред намесника г. Кнежевића. говорили су још г. Петко Радовић, претседник Валандовске општине, и г. Миодраг Станојевић, адвокат. Д. М.

Румунски туристи у Котору Котор, 15 април Јутрос су у Котор допутовалн ау томобилнма угледни румунски тури пи. Укупно их је стнгло 22 лица. Међу њима налазе се г-ђа Дука, г. н г-ђа Враћану, мннистар г. Констан типеску, министар г. Думитреску са г-ђом, директор румунских железни це г. Ннклеску, г-ђа Вулга и другк. Румунски гости разгледали су зиаменитости града а после су етпуто вали на Цетиње. љ а

БЕЛЕШКЕ 0 ДОГАЂДЈИНД у УКУТРАШЊОСТИ

Познатог ђевђелиског трговца г. 1 ГлигориЈа Арнаутовнћа покушао јс да уцени Риста Миравцалијевић. Он је г. Арнаутовићу упутио једно уцењивачко писмо, у коме га Ј*е позивао да му на одређено место донссе шест хиљада динара. Г. Арнаутовић је одмах случај пријавио полицнским властима, које су успеле да ухвате уцењивача. Миравцалијевић је на саслушању признао дело. О. МаЈка Је угушила и затрпала своје дете, у селу Мировчу код Ђезђелије. Та бездушна мајка зове се Даница Блажевић. Она је да би сакрила трагове затрпала исте у ђубре. Неки пролазници нашли су детињн леш и доставилн то властима које су одмах повеле истрагу. Извршен је н увиђај на лицу места. О. МаЈка шесторо деце Миланка Поповић покушала је да изврши самоубиство испивши већу количину раствора камене соде. Овај болан догађај одиграо се у Инђијн и сумња се да ће несрећна жена остатн у животу. Ј. Б. Претседник Радовишке општипс г. Нађе Дацевић поднео је оставку на свој положај. Општински одбор покушао је да г. Дацевића наговори да оставку повуче, али у томе ннје успео. На његово место дошао јс пр ви кмет г. Димитрије Ристић. М. Т. Освећење застазе Соколског друштва у Панчеву извршиће се првог јуна. Истог дана одржаће се и слет четвртог окружја Соколске жупе Београда. Заставу је даровала г-ђа Олга Смедеревац. М. Р. Један у смрт а други на робију, епилог је крваве туче која се десила у улцињској кавани Будимј Селите. На Велики Петак, тамо је седело всће друштво међу којима и младићн Асанагић и Крум. Око поноћи њих двојица су се потукли н Асанагић је убио са два револверска метка Крума. Полиција је повела истрагу и убица је ухапшен. И. К. Тешко Је повредио зета зато што је мало прешао преко међе, орући своју њиву. Станко Милутнновић орао је своју њиву. али је у томе на ишао његов шурак Богдан Трифуно вић, који га је, напао са секиром зато што му је мало преорао међу. У тој тучи Трифуновић је тешко повредио свога зета тако да се сумња да ће овај остати у жнвоту. ОваЈ слу чај десио се у селу Кадирову код Бугојна. О. К. Десет хиљада динара подељено Јс сиромашном становништву Срезл Качерског, као помоћ за ускршње празнике Министарства социјалнепо литике. Осим ове новчане помоћи, у Бглановици је подељен и 1едан ваIон кукуруза, који је такође посл&ло сиромашном становннштву Министарствс соцнјалне поли.ике. Р. К.

У Бзњи Лешће код Генералског Стола врше се испитивања термалннх и радиоактивних врела, јер се анализом установило да је ово једно од одличних радиоакткзних врела код нас. Оеа бања датира још из римског доба. Ј. М. Основпа школа у Генерал:«ом Столу прославиће ове године 105-го дишњицу постојања За ову прославу чине се већ сада прнпреме. Ј. М. Док су другови (радници у камсно лому у Раљи) Марка Ђурића по 6 јгли кад су видели да се одваљујеједна стена и пада према њима, Ђурић је купио алат да га стена не би у ништила. Међутим, није успео да са алатом побегне и стена га је свег размрскала. Обдукцију леша је извршио срески лекар из Сопота г др. Богољуб Михаиловић. Б. М

Месарски помоћник покушао да изврши харакири Нови Сад, 14 апрнл На Велику Суботу покушао Ј е да изврши самоубнство Радивоје По повић, месарски помоћник, кој . ста нује у Уставско) улици број 5. Он се у суботу поподне напио и када је дошао кући спопале су га црне мисли. Сетио се нехнх >-мрлих рођака и почео да плаче за њима. У тим мнслнма сетно се да је сасвим сам на с^ету, па је дохеатио ве.тики кухнњски нож и зарио га себи у стомак. На његову срећу рука му није била довољно сигурна. Пренесен је у државну болницу где му Је указана лекарска помоћ. Л>. М.

Шта нзм супбина спрема Читпње судбине из звезда Претскозања астролога г. Кернезп