Pravda, 11. 04. 1936., S. 51

16 - IV - Зб'-

П Р А В Д А

Страна 3

Још пут Је пут ствпрпњп п не прпзног експериментиспњп'

Зет и синови г. Мусолиниа лете н?д Ддис Дбебок.

Министар г. Јанковић

ИТДЛИЈДНСКЕ ТРУПЕ

о крвавом догађају у Трновцу БРЗО НДПРЦУЈУ КД ЈУГУ

„Нема у овој земљи никога ко жели да се убијају било Срби било Хрвати, а најмање то жели данашња влада др. СтојадиновиЂа"

тако да Абисинци немају довољно

времена за отступање

Збор г. г. Спахе в Калуђерчића у БЈељинн

Асмара, 15 април Агенцнја Стефани Јавља : Приликом летења над Адис Абебом узели су учешћа између осталих на авиону бомбардеру на три мотора министар за штампу н пропаганду гроф Чано, два сина г. МусолиниЈа, Бруно и ВиториЈо, народнн посланик и бившн секретар партнје г. Фариначи, генерални директор за туризам и народни посланик г. Бономи, као н син маршала Бадол>а, Марио. Летећн натгар апарат грофа Чана био Је приморан услед квара на Једном мотору ла пристане на врло тешком терену новог аеродрома у Кораму. Авион г. Фариначија, коЈи Је био успорио лет Да би могао помоћи у случаЈу потребе апарату грофа Чана, спустио се крај мочваре Ко бо. СутраДан Је г. Бруно Мусолини оправио авион г. Фариначија и оба авиона вратнла су се на своЈу базу. ВОЈНИЧКИ ПОЛОЖАЈ АБИСИНСКОГ ЦАРА ЈЕ БЕЗНАДЕЖАН Лондон, 15 април РаЈтер Јавља: Могло би врло лако Да се деси Да предње чете Италнјана запосеп ну ДесиЈе у нсто време кад у Же неви запо ч ну племиминарни разговори о миру. Италнјани намера вају да се не заустављају у Десиу

Према гласовима из еритреЈског извора изЈавно Је Један од абнсинских велнкоДостоЈинка, да Је војннчки положаЈ Царев безнадежан н да би се лако могло десити да Једал од великих абисинских поглавица по седне Аднс Абебу н започне преговоре са Италнјаннма. Код Галабата, на суданскоЈ гранвци, стоје сада с Једне стране нталнЈанске, а с друге стране енглеско-суданске трупе. Мали абисински гарнизон у Галабату евакуисао Је град не дајући отпора кад су се приблнжили италиЈанскн блнндирани аутомобили. Ннсу лотвђене вестн да су ИталнЈани заузели Сасабане, у области Ога дена, али италнЈански авиони стално бомбардуЈу дефанзивне положаЈе ра са Насибу, а моторизоване колоне генерала Грацијанија чекаЈу на наређење да започну наступање. РаЈтер јавља нз Картума да Је наЈвећи Део становништва побегао на Југ пре но што су Италнјани запосели Мукта ел Хар. према Галабату. Италијанске снаге сасгављене од два бела батаљона, два батаљона дом 0 ро даца шест тенкова н Једног батаљона Јахача на камилама, запоселе су град без отпора. Испаљено Је само неколико метака. Од како су онамо стиг ли нталиЈанскн официрн ступили су у контакт са енглеско.суданским вла

Поглед на трговачкн но да сместа продуже напредовање на Југ. У том цнљу њнхова авн јација већ прнпрема ово наступа ње нталиЈанских трупа бомбардуЈућн места у нзвесноЈ уДаљеностн од ДеснЈа ка Југу. Напредовање Италијана иде тако брзо да абисинске трупе немаЈу времена да организуЈу отпор. ИталиЈанске трупе коЈе наступаЈу ка ДеснЈу већ су прешле Мерсу а сваки час очекуЈе се вест да су запоселе Магдалу. НиЈе познато куда се креће абнсннски Цар, Јер абисинске властн држе његов боравак у наЈвећоЈ таЈности, пошто Је опасност од бомбардовања из ваздуха Још увек велика. У сваком случају пареве поруке стнжу нормално у Женеву н сматра се да он може да саобраћа са своЈнм министрима у Адис Абеби. Италијанске ннтендантске базе у Кораму, Сокотн и Гондару, коЈе углавном снабдеваЈу из ваздуха разне »<талиЈанске колоне коЈе наступају ка ДесиЈу мора да раде врло тешко н ако буде наступап>е Италијана успорено биће томе криве Једино тешкоће снабдевања.

речи, ништа нису остварилн. Заборав љају да цео свет види да они само хоће власт, да само плачу за влашћу. Дошло Је ново време нових идеЈа, но^их људи, новнх погледа. Створен је н прави пут н тнм путем мн ћеко ићн и даље. После министра г. Јанковића говорно Је народни посланик г. Пе тар Иванишевнћ, а после њега преп седаваЈућн г. Боно закључио Је ову веома успелу конференцнју. Г. МИЛАН ГРОЛ У НИШКОЈ БАЊИ Ннш, 15 апрнл Пре неколико дана допутовао је у Нишку Бању ишгистар у пензији г. Милан Грол, који је у Бањи превео и ускршње празнике. За време свога бављења у НишкоЈ Бањи, г. Грол Је одржао нехолико ужнх конференци : а са својим политичким пријатељима који .у га посетили. У Нишкој Бањи г. Грол ће остати још неколико дана и претпоставља се да ће одржати и једну ширу полигичку Кочфер €нииј>'.

<ео Адис Абебе стима да знаДу тачан п 0 ложаЈ границе. У енглеско ђ гнпатски Судан стнгло Је неколико бегунаца из Галабата. НОВЕ ПОШИЉКЕ РАТНИКА ЗА АФРИКУ Напуљ, 15 април АгенпиЈа Стефанн Јавља: Снноћ Је кренуо за Источну Африку пароброд „ЛомбардиЈа" са официрима и војницима артнљерије и великим бројем радника. ПРЕТСТАВНИЦИ АБИСИНИ1Е НА ПРЕГОВОРИМА У ЖЕНЕВИ Женева, 15 апрнл Авас Јавља: Г. г. МадариЈага и Авнол оДржалн су састанак са абисинским мннистром г. ВолДе Маријамом, професором Жезом н бившим саветником абисинског Цара, Оберсоном. ОМЕТЕНО ПРЕНОШЕЊЕ ПРЕКО РАДИА ПОРУКЕ АБИСИНСКЕ ЦАРИЦЕ ЕНГЛЕСКОЈ И АМЕРИЦИ Лондон, 15 април Порука абисинске царг.це Велнкој БританнЈи н Сједињеним Државама ометана Је посредством Морзеовпх знакова који су даванн непрекидно на истом таласу. Ипак се могло разу мети да она у име човечностн апелуЈе на помоћ. Ученици Средње техничке школе из Београда у Солуну Солув, 15 април Већа група ученика Средње тех« ничке школе из Београда направиле је о Ускрсу излет у Солун и Атину. На повратку посетиће Српско војннчко гробље на Зејтинлику Екскурзнстн предводи професор г. Радоје Ускоковић. С. Р. КОНЦЕРАТ БУГАРСКОГ ХОРА „РОДИНА" У СОЛУНУ Солун, 15 тприл Бугарски мушки хор „Родина" одржао је два врло успела концер* та у Солуну. Концерти су били одлнчно посећени. Са хором путује претс-дник „Родине" г. Тлнев, >т«Дник софиског „Утра". С. V.

Министар шума и руднвка г. Ђура Јанковић провео је ускршње праз ннке у Дубровнику. Са њим је, осим његове породице, бно н бан Дринске бановине г. Предраг Лукић. Прво. дана свога боравка у Дубровнику, ми нистар г. Јанковић примио Је многобројне депутације из самог Дуброз ниха и околине и том прилнком било је говора и о партнским стварима око организације Југословенске радикалне заједнице. У пратњи народног посланика г. Иванишевића, на први дан Ускрса, минкстар г. Јанковић направио је излет до Хума, где су му, нскупљенн сељацн ка црквеноЈ славн, приредили срдачне манифестације. Другог дана минисгар г. Јанковић посетио је дубровачког бискупа г. Царевића, код кога је остао дуже вргме у разговору, а поподне је направио излет до Херцегновог. Конференцнја Југословенске раднкалне заједнице у Ду-нд броанику Јуче пре подне, у дворани Д\'бровачког радничког друштва, одржана ј "е успела конференција Југослозенске радикалне заједнице, којој је при с>'ствовао и мннистар шума и рудника г. Ђура Јанковић. Долазак г. Јанковнћа, у чијој се пратњи налазио бан Дринске бановине г. Лукић, и помоћннк бана Зетске бановине г. Јевтић, присутни су поздравили дуготрајним аплаузом. Конференцију је отворио угледни дубровачки грађанин маркнз г. Луко Боно, пргтседник месне организаците Ј. р. з. Он је у свом говору срдачно поздравио госте и остале присутне, а затим је дао реч министру г. Јанковићу, који је том приликом одржао дужи програмски говор Југословенске радикалне за-јеаницг н изнео став и напоре Краљесске владе у питању сређивања нашег унутрашњег политичког жнвота. Л1инистар г. Јанковић о случају у Трновцу Дозволите ми, господо и пријатељи, рекао Је нзмеђу осталсу г. Јанко вић, да вам уз срдачно честитке Христовог ускрснућа зажелим и ускрснуће свега доброга у нашој држави, ускрснуће, које очекује цео наш народ. Дошао сам међу вас не само да се одморим него и да стекнем утиске коЈе ћу саопштитн Краљевској влади. Сакупљајући тако по целоЈ земљи утиске стечене на лицу места Краљевска влада долази до сазнања стварних прилика и потреба и према њнма одређуЈе правап свога будућег рада. У даљем свом говору г. Јанковић се осврће на несрећан случаЈ у Трноецу и каже да нма разних људи, па чак и таквих, који један случај једног неурачунљивог човека хоГ-е да нскористе у своЈе задње сврхе. — Не сме се, узвнкује г. Јанковнћ. генералисати Један случаЈ са целииом. Нема у овоЈ земљи никога ко жели да се убијају било Срби било Хр вати, а најмање то желц данашња влада г. Др. СтоЈаДиновића, која је дала довољно Доказа да жели да сви живимо у миру и да жели свнма Добар и угоДан живот. Затим се осврће на политичке при лгке које владају у Дубровннку. Ис- ( тчче родољубље Дубровчана и Дубровнкка који је у прошлости прошао кроз низ тешких догађаја. Зат1:м прелази на наш политичкн жнвот и полнтичка питања коЈа се даиас постављаЈу и каже: Доласком на власт владе Др. СтоЈаДнновића, обележен Је нови пут у нашем учутрашњем полигичком живогу. До сада Је много тога чињено, ечспернментисано пуних 17 година. Експериментисано Је у свему л соачему, експернментисано Је толнко '1Н 0 го, да Је посгојала бојазан да та скспериментнсања неће моћн нароДни организам Да псдаесе. Наш пут Је пу;. сгварања л нс.пр^зиог. експерл-

ментисања. Ми хоћемо да поведемо политику коЈом ће бнти задово.ђнн сви грађанн. Мн хоћемо равноправносг. Нема и не сме бити фаворнзирања, ни Срба, ни Хрвата, ни Словенаца, ни православних, ни католика нн муслнмана. Не сме се водити поли тнка нн фаворнзовања ни полнтика уништавања осећања свих траДнција. Хоћемо Да грађани свн без разлике у свим крајевима простране ЈугославиЈе добију наЈбољу наду за бу дућност, а садаш!ћица мора јасно Дл сбележи пут за ту бољу буДућност. И Срби и Хрвати морају Да имају једну полнтичку основу и го ону за опште добро Краља и Отаџбине. Ми >оћемо да у грађанској слободи подижемо грађане, слободног човека н ,да створимо култ слободно! грађанина. Ми нећемо да форсирамо југословенство. Оно Је стварност, оно постоји. Нн Срби, ни Хрвати не могу Да буДу друго него Југословенн. То Је бнтност, зато не ћемо и ниЈе потребно да непресг« но истнчемо и да говоримо о Југословенству. То стално потицање н наглашавање Југословенства мож«: само да ту велнку нДеЈу, ту велику стварност компромитује. За стварност се не треба бојаги, Јер стварност не може угинути. Заго Је, браћо, и господо, највећа греш ка Делити грађане на Југословене и НеЈугословене. Сви смо ми Југосло венн стварни н одлучни. НнЈе зато потребно наглашавати

Министар г. Јанковић то свуда и у свакоЈ прилици, већ Је потребно да радимо и да наставимо да оно из дана у дан буде све рељефниЈе истакнуто и да оно буде у нашим срцима Једна жива буктиња. А ово се не може створити причом и лармом, већ Једино искреним радом у пуноЈ хармониЈи свиЈу грађана. Осврћући се поновно на прилике у Дубровнику, г. Министар Је апеловао на присутне да ирихвате ово основно начело полнтичке Краљевске владе и да тако сви допринесемо да се брод наше др'кавне политике поведе за време иалолетства младога Краља без потреса и незгода и да Му предамо онога дана, кд ставн на главу Круну Карађорђевмћа (Дуготрајни узвицн: Живео Краљ) државу јаку и снажну, а народ срећан и задовољан, свесни да смо извршнли Један велики задатак. Водите, браћо политику трпељивости и разложности, па веруЈте да ће н друга страна увидети да Је непотребна, некорисна и узалудна њихова моментана упорност. 0 Ј. Р. 3-у н Ј. Н. С-у — Радећн тако чврсго веруЈем Да ћете победити оне коЈи у својоЈ нетрп^љивости много пренагљуЈу н греше. Ми смо у овом циљу н са оеим задатком. пдиступилн организовању

политичких странака. Мн смо створили Југословенску раднкалну заЈедницу. Она Је нова странка са Јасно одређеним начелима. Она се зато много разликуЈе и нема ничега заједничког са Ј. Н. С. Они су на гомили када се исповеда програм интегралног Југословенства и делење гра ђана на државне н антидржавне. Они су успели да то спроведу одозго, помоћу властн н са влашћу. Мн напротив хоћечо слобоДу партнјског опредељивања. Нама није важан броЈ у спнсковима. већ хоћемо љуДе који са Дубоким убеђењем приступаЈу нашем програму, нашем раДу и нашоЈ странци и који ће високо носитн начело наше политнке: рад за народ, али са нароДом. Нико не може истински раднти за народ ако у народу не тражи основ »воЈе политике. Зато н иДемо, ево, у народ да добијамо утиске н да осегнмо жеље и да се пре.ма њи.ма у своме раду руководима." — Мн смо у овоЈ државн, велн г. Мннистар, нзменили у овнх 17 годн|-а све наше политнчаре н све полнтичке странке. Виделн смо да се мно 10 причало и фразирало. Мн зато са да више не требамо фразе, већ рад и стварање. Треба створити боље економске услове, треба створити услове рада н зараде, треба привреду р.однзати подједнако у свима краЈевима. Празан стомак тешко вари патриотнзам. Треба да грађани буду за ловољни, па ће они сами најбоље чу вати државу и државно ЈеДинство. Ми ћемо да се делимо само полнтич ки, а не племенски и верски. Ми хо ћемо да смо сви скупа". Овде г. министар наглашава да би Југословенска радикална заједница жглела да у њене редове уђу многоброЈни Хрвати, као што су ушлн Срби, Словенцн н Муслнмани. Иако то до сада Хрвати ннсу учинили, он велн да их зато не греба сумњичити да ннсу за ову државу. О ПРОГРАМУ УДРУЖЕНЕ ОПОЗИЦИЈЕ Свакако, рекао Је миннстар г. Јанковић, њима треба препустити да се самн увере о неностварнвости њихоеог програма. Ми нисмо за феДераци Ју. Ми нисмо за то, што би она наметнула народу Још веће намете н тиме би кашкодила интереснма баш самнх Хрвата. Онн коЈи су некада бнлн за бановине данас су протнв ових, Јер кажу да су оне наметнуле народу нове намете. Ето, користећн се овим искуством нећемо да упадамо у Још веће грешке. Нећемо на роду да стварамо нове н веће терете. Браћа Хрватн ће постепено увидетн корнсност нашег рада, видећ« да смо радили у њиховом интересу, да смо радили у интересу целога народа, па ће и онн приступитн к нама. На завршетку свога говора ми«истар г. Јанковић апелује на Дубровчане да прихвате програм Југословен ске раднкалне заједнице, па каже: — Нисмо дошли, нити хоћемо, н иити желкмо да спречавамо да Хрвати буду Хрвати и да Срби буду Србн. Ми то нећемо и то нико не треба да чинн. Мн хоћемо само да створимо добре н слободне грађане, коЈи ће део своЈ рад усредсредити за добро Крал>а и Отапбнне. — Живео Краљ Петар, кличу прнсутни, Живела ЈугославиЈа, Живео г. др. Милан Стојадиновић! Живео г. Ђура Јанковић! — И ви у овом граду чисто Југословенском, у овом граду нн хрватском нн српском, већ у овом граду, перли Југословенства, свиЈу нас будите носиоци и пропагатори ове наше политике. Не осврћите се на причања оних коЈи плачу за влашћу. Свн смо мн те старе величине видели на управи земље. Видели смо да су док су билн на власти, радили како не треба. Сада они критикуЈу, а заборављају, да од својих програма, од лку Ј их лепнх'