Pravda, 19. 08. 1937., S. 9

Пред секциску годишњу скупштину ч< Учитељи се боре за сталиост и против попитичког утицаја у њиховој организацији иаио би у потпуности обављали своје велине дужности

У четвртак, 19 8ог\»ста, учи« тељи са терторије Веограла, Земунз и Панчеоа, учлањени у Београлсн\ секиију Југословенског учитељског улружења, одржаке седму ред>вну гоДишњу скупшгину. Све среске учител»ске органи. заиије овнх дана лрже сво^е конференције а секције сзо|е скупшгине. А те конференције и скупшгине у ствари су Јелан део програма главне голишње скупшгине Југословенског учи. тељског удружења. која ће се у недељу олржаги у Скотл>у. ДВА ЦИЉА: ДОБИТИ СТАЛ. ност И ОСЛОБОДИТИ учи. ТЕЉСКИ СТАЛЕЖ ОД ПОЛИ ТИЧКОГ УТИЦАЈА Та ће се борба експониратич на секциској скупштчни, а и на главној учигељској скупштинн. А интересантна |е чињенииа дз се за.чгевима и будућем рад> учитеља не поклања голика паж ња. Јер, морају сви прнзнаги, та међусобна нетрпељивост ба. цила је у позадину оно шго у првом реду треба да буде. Струја која води сталешку по литику на свима својим збор јвима и договорима истнцала |е важнлст уч-аељске сгалности. Она је погребна како за напредак школе и просвете у народу, тако и за само учитељсгво. Учитељи су ГЈкоКе захгевади ла се цензус насгавпичког ралч за пуну пензију свеле на 32 голине ефективне сл^жбе, а да с? за сгицање пете положајне групе утврли број голина службе. Учитељ који добива пету групу морз имаги тридесет година службовања. Данас V нашим школама нма превише ученика с обзиром нз број одељења и просторије. Уч« тељи су и у овом погледу тра. кили да се број ћака ..о одељењима смзњч у интересу боље о5уке н бољег развијања школхог подмлатка. СТАЛЕШКА СВЕСТ, ЦЕЛИБАТ ПРЕМЕШТАЈИ А учите/ии :у свесни да своја правз могу постићи само V том случају, ако се код учитеља постнгне правилно схватање учитељских дужности и што бли жа и блискија саралња измећу свих учитеља и њихове централ не управе V сталешкој органнзацијн. Из тих услова резулгира висока сталешка свест. којз ће се провлачити као нит од ^сновне ћелије до врха. Учитељи се данас боре против увоћења делимичног целиба та учитељица и против сталног премештања. Учитељи. данас. бацају кр^вицу иа себе саме. јер нису к>мпактии и што се V њиховим редовима налазе и онн који не схватају значај овога. онако ка*о треба. У резолуцији, коју су упутилн надлежнима, учитељн каж^: Целибат се мора укинути. премештаји вршити само конкурсом пред почетак школске годи не а унапрећивање вршити по годинама службе. Али те резолуције нису имале онај знача!

који |е требало па има!у. 1ер се знало да у уччтел>ским редо. вима немч слоге. а за го је пз. фебна |еднодушност ГОДИШЊА СКУ11ШТИНА. КА ЖУ НАД1, БИЋР ИОЛИТИЧКА БОРБА Какве сте резултате постнг« ли? пигам чланове Удружења — Било |е резултата. Вилеће те их на главној скупштини.

Мећутим, други нас уверава1у ла ћ«* глввна голншња скун шгина битн само јелна поли, гичка борба. која се већ досго луго у учитељским редовима оцртала — Вчдећете, скупштина ће би тн бурна. Али из те буре мора1У ускрсн\ти наша нрава н онн кчи 1дсба да воле учнтељство водиће гз и даље.

ПРИВРЕДН И ФИНННСИЈЕ

У БепаКеацу на Косову основано Удружењв четника Белаћевац. 18 август У Белаћевцу на Косову осноаан је Полодбор Удружења чегника. На сам дан. оснивачкс скупштине уписало се неколико стотина нацнонално исиравних граћана. Изабрана је управа у коју су ушли ирегседнж г. Ду шан Михајловић, шеф жел. ста ниче, ппретседник г. Вељко Карауић. секретар г. Ралован До. бричанин, пнсар администрат« ни, Илија Момчиловић, члано« ни управе г.г. Благо|е Перуновић. Ђоко Перунов^ћ, Дмитар Јакшић, Гашо Мићуновић и Ду шан Алекснћ. Претседник Надзорног олбора г. Нооак Раду новић учитељ, чланови г.г. Ра доје Радојчић, Стојан Маринковић Ђорће Цветковић, Де* симир Јекић н Лука Ђорћевић, После избора управе настали је народно весеље, кала се кли цало Њ. В. Краљу, једи«ству и Југославији, Послати су брзојавни поздравни телеграми Њ. В.. Краљу и војводн Пећанцу.

Повећање спољне трговине Фрсжцуске у првом полугођу 1937 године

Парнз, 18 август Спољна трговина Француске V првом полугоћу 1937 године показује знагно повсћање прома одговарајућем добу прошле године. За првих шест месеци ове годнне укупна вредносг француске спољне трговнне износила је 31.318 милиона франака према 19154 милиона фрз нзка у истом раздобљу про шле годнне. Повећање спољне трговине прИмећује се како на странн из воза тако и увоза и износи у« купно 12.164 милиона франакп. Код увоза повећање врелности износи 8.333 или 69®/о, а код Vвоза 3.831 милнона франака или 53°/«. Према вредности у увозу на првом месту стоје сировине и полупрераћевине. затим живе живогиње и предмети за храну н пиће, па затим готова роба. У извозу на првом месгу сто. ји готова роба, затим сирови« не и полупрераћевине, па затнм жнве животиње и предме. ти за храну и пиће. На страни увоза највеће п>). већање вредности бележе сировине и полупрераћевине, а н 1 сграни извоза повећање се прн мећује код свих група, али нј« рочито код сировина и полупре раћевина. Разлика измећу увезене и ичвезене сировине и по. лупрераћевине износи око 8000 милиона франака у корист уво* за. Како се вредност увоза повећала у много већем обиму не го извоза, го се грговински биланс закључио у првом семестру ове године са знагно всћом пасивом него у одговарзјућем периоду прошле године. Овогодишња пасива француског грговинског биланса износи 9217 милиона франака према 4744 милиона франака у прошлој години. Али треба имаги у виду да је девалвација франка утицала у нсликој мери да је повећање вредности францу. ске спољне трговине знатно осетније него повећање по количини. Док укупно повећање

Интересанти су МаЈковац, 18 август „Правда* је већ раније писа ла о спору који се води око ;е дне пдеменске шуме у општини Пољској, Среза Колашинског. племе је продало још 1914 голи не своје шуме једном Шумском предузећу по пет перпера ол стабла. После рата дошло је до спора, у коме племе Општине пол»ске заступа нарочити одбор са опуномоћеним адвокатом. Пре дузећа „Шипад а. д. 44 из Сара« јева купило је шуму од првог купца. Да би се спор коначно решио, племе је крајем |уна ове године опуномоћило г.г. М илј* вана Анћелића, Милоша Томо. вића и Николу Ђнласа да се на годе, уз сарадњу адвоката, сз „Шипадом". До нагодбе је дош ло у Подгорици средином јула месеца. Усвојено је да „Шипад" плати племену Општине пољске по 25 дннара од стабла, у коли ко је у питању шума преко три десет сантиметара, намењена ге хничкој прерали, а млада шум* има да се плати мање. Предви ћено је исто тако да фнрма из врши пошумљивање по обавље* ној сечи шуме, да подигне за племе извесне објекте и тако да

одржали збор

ље. Мећутим, трећи пуномоћник г. Ђилас ннје хтео да потпише о« ву нагодбу, истичући да један лео шуме припада селима Бјего јевићу и Подбишћу, чије интересе он заступа. Због тога није дошло до потарде нагодбе У су дуЗа 1 септембар заказано је по овој ствари и рочнште у подго ричком Окружном СУДУ- Жел?« ћи да се ствар што пре оконча, интересанти су сазвали збор у Пољима. Збору је присуствовао у својству комесара срески начелник из Колашина г. Мираш Радоњић са приставом г. Петром Бојичићем. За претседника зб» ра изабран је г. Сава Ракочевић, а за часнике г.г. Јагош Рабрчновић, Милоаан Вукадиновић и Милован Фрушкић. Претседник г. Ракочевић дао је реч г. Ђилз су који је објашњавао свој стао, а затим је г. Анћелић изнео цео историјат продаје шуме. На крају |е на место г. Ђила са изабран пензионер г. Савз Ракочевић. Он ће од г. Ђиласа примитн дужност и предузети са својим колегама кораке да се нагодба што пре оконча. » В. Т. Р.

У првом полугођу 1937 нашУ земљу посетило је 96.250 страннх туриста У поређењу са прошлом годином број туриста је повећан, али се смањио број туристичких дана

У Министарству трговине и ии дустрнје израћена је статистнка туристички.\ посета од почегка -вег олине- до 1 |ула, за иелу зсмљу. Према ооој статнстнии укупан 6ро| туриста за прцо полугоће 1937 изнео је Зђб.097 са укуп« ннм бројем туристичких дана 1,442.570. Од. то.га домаћих туирста било је 300.447 (1.0П.195 туриггичкн* лЈиа). а страних 90.250 (431.381 туристички дан). У п ЈОсђен»у са статистиком ко ја обухвата истн временски разЈ мак у 1930 години број туриста, домаћих и страних, показао Је 1повећање, а повећан је и број

вредности износн 69°Ч повг ћање у количиеи износи свј. ■ а 2(ј*/в. Поред девалвације франка утииао је на повећање вредностн извоза и у. воза н скох цена како на домаћем гако н на мећународном гржишту. Овај скок је нарочиго значајан код сировина и аграрних, дакле код оних прЈизвода које француска највише увози. Повећање нашег извоза у неклнриншке земље Спољна трговкиа Југославије у првом полугоћу 1937 године показује знатне промене у погледу вгжности учешћа по|единих земаља као купааа југословенске робе. Најважнија промена је У томе, шта 1е нгш извоз у неклиркншке земље знагно већи него у проом пблугоћу 1933 године. Наша спољна трговина С8 овим земљЕма била |е пасивнз само за 34,9 милиона дннара, лок је у истом периолу прошле године пвеива нзносила 313,8 ми лиона динсра. Извоз у неклириншке земље повећао се за око 90®/о према из возу у првом полугоћу 19:56 ГО дине, док се увоз у истом размгку времена смањно. Наш јгзвоз у клирдашке земље износио је у првом полугоћУ 1937 године 78.43 0 /# од укуп ног извоза према 81,2®/в у одго варајућем времену прошле године, док је увоз из клириншких земгља износио 73,78®/« односно 63,54 в /о. У току првог полугоћа ове и прошле годнне имамо највећу пасиву у односу према Немачко) и Чехословачкој. Пасива на шег трговинског биланса са Не мачком у прсом полугоћу овгодине износн 182.4 милиона ди нара према 56 милионз динара у истом разлобљу прошле године. а према Чехословачко| 69.6 од-1 носно 91,3 милиона динара. I Велику активу показује наш трговински биланс у помечутом перноду са Франиуском, са којом смо у првом раздобљу прошле године бнли пасивни. Актнва нашег трговинског биланса са Француском износи у прошлој год1Ини 26,6 иилиона динара. Поред Француске знатно по. већане активе имамо код Белгн је и Аустрије. У првом полугоћу текуће годнне актива према Белгији износила је 175 милиона динара према 34,9 милиона динара, а са Аустријом 172,8 пре ма 55,3 милиона динара. ТРГОВИНСКИ СПОРАЗУМ ИЗМЕЂ^ СОВ1ЕТСКЕ РУСИЈЕ И СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА Њујорк, 16 август Тргввниеки сппоазум ко ; п )е а*кључеч измеНу Р^сије н Сјвлнленит Држава руска штампа сматра ча важан инструменат оаввитка трговин^-н* однЈса измећ? те лве земље. Пр^ма том спооачуму Руснја обија клаччулу иаЈвећег повлагаКеп>а не сама у царинсиом поглелу него и у погледу правила коЈа се поич0ЉУ>'у приликом увоза стране робе у Сјелин>ене Државе. Закљученим споразумом укида се нарочнта такса на увоз руског мрког угља. Датн су сем тога пооољни усаовн за увоз магана. дрвета шнбица, Еемиских производа и др>г.«х производа. Уговор од 1935 годнне допрннео је развитку трговине измећу тих двеју зсмаља, тако да Је руски извоз порастао од 1935 до 1936 године од 17,7 на 21.4 ми лиона долара, а увоз из Сједин>ених Држава у Русију од 24,7 на 33.4 мнлиоиа долара. Главни увоз ■ ни артнклн чз Сједнн>ених ДржаваУН у РуснЈИ сј индустриске машггне. П Р Прсцизни инструмснти и извесне сн ровинс којс су потрсбнс индустрнји.

БЕСПЛАТНО само кратмо ареме у сврху пропаганае уреаннк „Омуатжстичке в«б.шотеке". г. Петар Б. Петровнћ. пнсац графоаогнЈе. кнромантнЈе н одлнчан С1ручн >ак астроаогнЈе. прнмен.уЈућн нстовремено сае трн науке взралнће опшнрно н прецнзно карактерну ■ акивотву скнцу, то Јест СУДБИНУ свакоме, ко оа аанас наручп паЈиа»е Јешу оа овае навеаен*! ин.ига. Тнме шелнмо своЈнм чигаоцича аа изаИ«мо у сусрет. аа се сачуваЈу оа маАинацмја рааннх кашарскик шараа^аиа. моЈ* се кнте ааучнам имемнма .графо«о> »*ироманата-. .астроаога" н т. а. и »• своје епатете мастоЈе аокучентовати арснии шонгаерскнм три ковкма; а истовремено аа саакоме учниимо прмступачннм ведикн паус, коЈи познтивна страва овнх ааука пружа у жнвотноЈ свакидаш »вш.

Под уредништвом »ашег маЈпознатиЈег окултисте г. Петра Ђ. Петропића, уредника .Омагистичке бибдиотеке". а уз сарадњу најболнх окутнста ииогтраиствз изишла Је вз штампе .ОКУЛТИСТИЧКА ЕНЦИКЛ ОПЕДИЈА", ко<а салрши све шне тт ■ авзње резултате из обласи научно — експерииентааног окуатизи«. Скрећемо иарочиту пажлу иа то, аа Окултисти«ка енииклоп<ам а вн.е лекснконски обракена. Умегто еамо&ваани« фраза, изиосимо аам само Јелаи аео салршаЈа:. Наша прва реч — Ноаи путеви - Та.ие науке какаим се ематраЈу ■ шта су у стмри — Шта Је човек? СеЈмострука констктуииЈа човемв — Лични магиетизвм — Сугестија — АутосугестмЈа — Лечење цгести^ом ■ аутосугести.'ом — Кипно1и31М — ТаЈне факира - Јоги — Магн — Ма^ионичари — У чему се сае мавифестуЈе чоаечиЈм карактер - Гр»фологн]а (епшта) Суаско — крнминалвгтичка >раф0 101и]а — Меаииинска графологи. 1 « — Фцзиогномика — Френолочф — ХирогномиЈа — Мимниа — Дак. тилоскопи'а — Сулбина иди чозсчнја аола - Хнромантнја |опш1») — Меанпннска хиромантнЈа - О космичхнм гилама — АстрозогиЈа н •рачаке — СуЈеверЈе — Талнсманн и амуаетн - Сидеричко клагпо — О левнтаиији — Мистери а бро1ева — Вештччко пзмћење — О психометриЈн — О амбилекпрнји — Што свако не »на — Галери а нстачнутнх окултнста — Црна и бела магиЈа — Кабала — О понвиНен>има — Спнрнтнзам — Телепа1н]а - Телевнзи'а — Телекинези Ја - Телепластика — Матери Јалилаиија - Сан — Сновн — Вешмчки сноан — Смрт — ТаЈна Туттнкаменове гробнице ■ т. ■ т. д. Цена Је кн.нзн »00.— аинара у меком повезу, а 120.— у тврдои платненом. Испити вом задоју бплге ПостоЈе трн разлога. Прво; обнмност траднва; лруго: краткоћа вренена н тређн наЈглаеннЈн разлог Је: неман>е снстема прн учен>у, који бн вам оаакшао рад н уштедео време. Ннко вам ннкада ниЈе рекао, како ћете са ман,е труда н времена да посгнгнете већ« резултатв од оннх коЈе сте постнзввали иоа досадашн>нм условвиа. Дли ии ћемо вом помоћи! Мн вам пружамо збнр олакшнца, правила и снстема. коЈи прн мен>ени прн памћењу предавсња, разних штивв. броЧва |пв ма онн бнлн н стоиифренн. а да их само Јеланпут про°итв!е). разних фор« мула стоаних речи ■ грамашчкнх правнла, лесама и на еве остало што у *н»оту свакоме треба да упамтм. беЈ обзнра на наобразбу, професмЈу пол ■ старост ЧИНЕ ВАМ УЧР.ЊЕ ВР.ОМА 3*БАВНИЧ И омогућуЈу вам БРЗО, ЛАКО И ТРАЈНО ПАМЋЕЊЕ. а тиме огромну уштеду трулв н »рвмена. ш?о претставља в «елнку матернЈалну добнт. Ми овнм пружамо уџбенни, коЈн ће вам врло много помоћи да самаНуЈете остале сво^е урбеннке ■ корнститн нроз оео шнвот. То Је ВЕШТИНА ПАМЋЕЊА коЈа води своЈе порекло из ИнднЈе ■ Египта н ко.'у на Истоку лубоморно чуваЈу. А они, од Европлана, ко н су гу таЈну сазнали. проауинраЧ се к«о чувенн »феноменн памћен>а". Мн ваи ту велито твЈну износнмо у наЈкорвсонЈоЈ књизн ланкшлние. која Је взншла под иасловом: Проктичкн курс ввштш паићењо Цена динара 100.Како ћу научити да хипнотишем? Осмо прошнрено ■ илусгровано изаање. СВАКО моше аа кратко време, на темељу упу1а нз ове кшвге ла иаучм »нпиотнсатн. Увернћеге се ■ самн чвм прочмтате Садржај: Предговор — Уаоа - К«ко с« буан лнчни магиетизам — ПогледаЈмо чаЈпре шта елабн волу — Шт« Јача и »напређуЈе »о*>у Днсање - Наша коша — Храна — Прекомерио пнће - Пушен>в Телесно кретале — Дрнгале тела и хол — Како ее развнЈа лнчни

магнетнзаи — О нсправноЈ коццентрацнЈи — Како ћемо са ман.е снаге внше посла да обавнмо •— Магнетски поглед ЛЧагнетскн глас — Вежба лнсања — Ннлнвидуално лнск>е — Рнтмичко днсање Задржааање даха — „Солер пленеус" Аисање — Днсање кроз костн — Зевање - За Јачање нерава - О аршању и понашан>у — Прввилв ав ионашан>е — лнчнн магнетнзам у практнчиоЈ примени — Сугесгивнн утниаЈ на улнчне пролазнике Да присилнш вол>ом иеку особу аа се окрене — Сугестнвнв утицаЈ на вол>у другога — Практични експерпменти — Магнетскн »плнв путем пнсама — Магнетнсани предметн -» Магнетско деЈстео на удвл>еност без контакта — Заповедн, коЈе треба аа се у одрећено доцнн.е време нзврше — Прнмена личног магнетнзма у практнчном шивоту — Суштнна лнчнот млгнетизма — Шт« Је хппноза? — Степени хппиотнчког сна — Како се хнпнотише — Хнпнотнсак>е за време из хнпкотнчког сна — Како сс посгаЈс хипнотнзером — Како се Оудн спавања — Како се лаЈу лаповедн, које хнпнотнсана особв треба да вац>а — Како се лаЈу заповеди, коЈе хнпнотисана особа треба да нзђошн времена у булном стању — Лечек>е хнпнозом — Рдинкаваи^с цд разннх и«<на путем хнпноз» — Хнпнозв као сретство 1а вас(1ЦЈ»к >е — Хиинотнсак>е на удал >еност — Хнпнотвсање прогав вољ« — Хџпнотисан.е шнвотиња Цена иа> изи 100.- днн. Кк>нго шахемо само за унапред послвт новац препоручено о нашеч трошку. Ннц новац за иаручену књигу стнгне са захтевом за акал^цу, јцмј)* 1 аи упугнтн са књнгоч н сва упутства н потреоак материЈал за узнмање отнсака руну и то потпуно бесплатно. 0КУЛТИИИЧКА БИБЛИОТЕКА Жорша Клемансоа 1. — Палата „ЗАНАТСКИ ДОМ" Чек. рач. 51.998. — Београд.

туристнчких дана домаКих ТУ* риста, лок се кол страиих покззу|е смањење броја туристич* Јких дана. То се објашњава опа| Дањем носете туриста из Че.хословзчке и Аустрије. Опадз■ њв Је последнца непримењиоањЈ 1устаноое гуристичког динара на |Чехословаке и Аустријанце. Усто. цене су кол нас у порасту ј Што " |е несумњиво утицало на јПЈсету чехоеловачких и аустри|ских турисга, већином л>уди средњег имовног стања који су свој летњи олмор проводили ве. ћим делом у нашим мањим ту« рнстичким местима. Из тих разлога они су оое године пјсс« тили нашу земљу у мањем бро* ЈУ, а мање су се и задржа.ти. МеНутим, посета енглеских, француских и немачких туриста бслежи приличан пораст, као, углавном, и посета туриста нз осталнх земал>а. Прошле године, од 1 јануара до I јула, посете домаћих туриста забележиле су цифру 295.091 са 993.489 турситичких дана. а посета странаца 85.912 са 449.752 туристнчка дана. Туриста из Чехословачке било је у првом полугођу 1936 године 19.942 са 134.625 туристичких да на, према 12.326 и 82.320 туристичких дана у овој години, до 1 јула. Аустри|анаца |е 1936 би ло 22.132 (] 15.359 туристичкнх дана) према 15.935 (72.280 туристичких дана) у овој годнни. Статисгика посете енглескихту ридта, међутим, бележи скоро двоструик број туристичких дз на у поређењу са прошлом годином: у првом полугођу 1936 голине 2870 Енглеза проборави ло је у нашој земљи 10.987 туристичкнх дана, а ове годиие бн ло је гих дана 19.676 са 4.54-3 туриста из Енглеске. Бро) туриста из Француске оое године изнео >е 3.141 (прош ле године 2 595), али се број њн хових туристичких лана смањио. Немаца Је у првом полуго ћу 1936 било 13.500, а 1937 године 36.046 (повећање броја туристнчких дана: 60.662 пргма 153.207), Повекана је и посета итали ; анских туриста: 4.466 пре ма 3.271, Осе годипе наигу ,земљу посетили су туристи из ' ске, Норвешке и Швгдске. док-"з из прошле голине није било. Смањила се посета туриста из Бугарске, Грчке, Холандије, Пољске, Румуније, док су турис ти из Америке ове голиие посе тили нашу земљу у већем бро ју него прошле.

Хамбуршки сликар г. Линк у Сарајеву Сарајево, 18 аагуст Сара1ево као да је постало За ба за сликаре из читаве Евроне. Свакодневно, нарочнто преко ле та, гостује овле велнки број љу ди са кичицом. Босна н Херцего вина н Далмација постале су не пресушна врела инспирације. Ни је онла ни чудо шго се на свз ком кораку срећ^ људн којн 1у ре за лепотом и пејзажима пу* ннм суниа н шароликости. Тако је ових лана стигао и младн талентованн хамбуршки сликар г. Јозеф Линк. Дошао је н застао од изнанећења. Оволн ко лепоте и богаства боја ннје мислио да ће наћи. Чуо је мно го о нашој земљи, али то све и* пак није ни приближно што човек осети кад гледа и доживљу је сам. Нарочито му се допало оријенгално Сарајево и Башчар шнја. Нашао је овде пуно на!* лепших мотива и типова, расних н сликарски врло ннтере* сантних. Г. Линк преносн врло нмпресивно све внћено на своја плагна и своје папире. Сад је дошао преко Париза, Торина и Венецнје. Стипенди|ом из музичког фонда професора Паулиа омогу ћен му је дужн боравак у ннз* странству. Све што је досад оби шао, каже заостаје нза ово>а што је овде нашао. Ингересантно 1е да је отац г. Линка Немац а мајка му |е Словенка Он је, опет, роћен у Москви. Студирао је једно време у Прагу. Можда ће на јесен у Београ ду приредити једну нзложбу сво јнх радова нз Југославије. Д. Дављење моркара са аустријског брода „Туреп" Вуковар, 18 август А јгстријскн брод нТуред 4 пдоино је из Вунпвара према Бездану. На падубн је морнар Руперт Таубер прао даске. У једном тренутку прнбднжно ее сувншв нвицн брода, окАНзнуо се н пао у воду. Нешто тоцни'в к>егов нестанак је прнмеКен. Предузето је трагаљг алн без успехд. Д. В.