"Pravitelstvuющіi sovѣtъ serbskіi" za vremena Kara-Đorđijeva ili Otimanje ondašnjijeh velikaša oko vlasti

67

они се са свом силом врате на Лозницу, у којој је било 800 Јадрана са 6 топова под управом Петра Николајевића Молера. Турциу почетку мјесеца Августа и Лозницу стану бити са свију страна из највећијех топова и кумбара, и прикучивши се кроз земљу к шанцу, побију Србима из шешана све тобџије тако, да им није било никаке користи од топова. Срби су из шанца били начинили кроз земљу тавник, кроз који су силазили на Штиру те захватали воду, али Тури дознавши за то одврате Штиру на другу страну, те тако шанац остане и без воде: многи су били брашно разасули по којекакијем хаљинама и даскама ако би ударила киша да би га могли закувати и хљеб умијесити. Владика је Зворнички и ту долазио и звао Србе на предају, али Молер није владикама вјеровао ни другијех ствари а камоли у таковоме послу, него заиште у везира да устави ватру и да одреди своје посланике да се разговоре о предаји. Везир то учини, и саставши се Турски посланици с Молером. Турци су искали да Срби положе оружје па да их пошаљу Хаџи-бегу ") у Сребрницу, и ондје да се доведе свакоме своје робље (жене и дјеца) па даље куда их одреде; а Молер је искао да их Турци пропусте с оружјем, да изиђу из шанца и да прођу кроз Турску војску и да иду куд ко хоће, а њима да оставе шанац и топове с мебаном која је у сандуцима. Нити Турци пристану на искање Молерово ни Молер на Турско, него раставши се Турци опет почну шанац бити као и прије. Вративши се Молер с овога

#) Јер се мислило и говорило да је он био особити при-

јатељ Србима, к + 5