"Pravitelstvuющіi sovѣtъ serbskіi" za vremena Kara-Đorđijeva ili Otimanje ondašnjijeh velikaša oko vlasti

п. Петар Теодоровић Добрињад

родио се у нахији Пожаревачкој у селу Добрињи. У младости је био хајдук неко вријеме, а по том је као сељак трговао живом стоком и другијем којекаквијем ситницама. Године 1804. био је буљубаша под Миленком; године 1805. био је и он на Иванковцу против Афис-паше, иза тога је тако изишао на глас да га је совјет, као што је казано, на свршетку оне године звао бимбашом и војводом; године пак 1806. бранећи Делиград од Ибрахим-паше Скадарскога тако се прославио, да је дошао у ред првијех старјешина у земљи. Ја се опомињем како су жене по Биограду пјевале:

Господар Петар на цареву друму Он ми чека седам паша војске И осмога царева везира —

Пошто је Кара-'Борђијева влада (1813. године) пропала у Србији, Петар је огледао неколика пута да би се опет помијешао у Српске послове, али му се није дало. Тако је 1814. године ишао у Руски главни квартир, чини ми се, чак у Париз, па како није имао у рукама никаке власти није га хтио нико ни погледати; на свршетку године 1815. или у почетку 1816. кад Српски посланик Михаило Герман пође из Србије у Петербург јави се у Бесарабији њему и договоре се да иду заједно у Русију: Петар је молио да се поред Германа умијеша у Српске послове, а Герман је мислио да њега Петар од-