"Pravitelstvuющіi sovѣtъ serbskіi" za vremena Kara-Đorđijeva ili Otimanje ondašnjijeh velikaša oko vlasti

у Сријему водио слијепце, и кад је почео ићи у школу још је био у Сремачкоме гуњу (а послије неколике године Младен га је оженио КараЂорђијевом кћерју Полексијом). Клупа у школи није било, него су ђаци унаоколо сједили на сламнијем столицама. Југовић из почетка није предавао ништа друго осим историје и рачуна. Историју је из својега рукописа казивао ђацима, те су је писали, па им је послије тумачио. Уз историју говорио је често и о географији, и за то је био набавио неколике мапе, које су на | зиду биле објешене; рачун је предавао наизуст, | и за чудоје у томе био вјешт, — особито што се тиче разломака (3: ке), — штоно се у нас каже, и у дрвену главу могао би улити.

У почетку године 1809. Кара-Борђије и совјет пошаљу опет Југовића у Букреш, у Руски главни квартир, с Павлом Поповићем совјетником нахије Биоградске и с Кара-Борђијевијем секретаром Јанићијем Димитријевићем, а на његово мјесто у великој школи постане Миљко Радоњић, и школа се онда премјести у другу кућу, а и ђака је већ више било придошло. како су се науке у овој школи све више умножавале, тако су се додавали и нови учитељи, као Лазар Вонновић, Мишо Поповић, Глишо (не знам како се звао, него сам чуо, да је прије био писар код „Луке Лазаревића) и Симо Милутиновић. Пошто је зивола ова мало помало уређена, у њој су се училе (на Српском језику, како је који учитељ знао) ове науке: 1) Историја свију народа од постанка свијета до нашега времена; 2) Географија цијелога свијета и шталпношлике свију држава; 8) Права (чиви ми се Рилска): 4) нешшо мало из Физиве; 5) кано се пишу писља (свакојака); 6) Рачун: 7) Њемачки језик; п