"Pravitelstvuющіi sovѣtъ serbskіi" za vremena Kara-Đorđijeva ili Otimanje ondašnjijeh velikaša oko vlasti

3) нравоучителна преподаванија. Све су ове науке биле раздијељене у три године, и била су за њих три учитеља (а што их ја прије набројих више, они су постајали кад је који умро или отишао). Од поменутијех првијех ђака, ако који од Миленковијех синова није жив, осим мене данас већ нема ни једнога; а од онијех који су послије придолазили и код Радоњића ишли у школу, имају још двојица: Лазар Арсенијевић (Бата-Лака) и Лазар Шоповић, и обојица сад живе у Биограду.

Кад се Југовић врати из Каравлашке, КараЂорђије га постави за предсједника у Биоградсвом суду. У почетку године 1810. готово у оно исто вријеме кад је Кара-Борђије архимандрита Филиповића послао у Букреш, пошаље и Југовића у Беч, али се набрзо врати не свршивши ништа. Пошто умре Доситије (28. Марта 1811.) постави га Кара-Ђорђије на његово мјесто, за попечитеља просвете.

На свршетку године 1812., опет, управо о Божићу, дође од Кара-Ђорђија писмо совјету, да се и Југовић и Радоњић и Грујовић (који је био први секретар у совјету) изгоне из службе (као Њемачки људи, од којијех остане у совјету, као први секретар, једини Стефан Филиповић, а и он само тога ради, што се био оженио кћерју кнеза Сима Марковића и код њега у кући сједио); и будући да се је поговарало да ће их сву тројицу из Биограда послати некуда унутра у земљу, за то се Југовић поплаши и ноћу пребјегне на Аустријску страну, и говорило се да је одмах отишао у Беч, а по том оданде к својему брату, чини ми се у Бечкерек, код којега је наскоро иза тога и умрђо.

6"