Pravo i privreda

prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. Po čl. 109. francuskog Code de commerce dokaz svedocima prihvatljiv je samo u slučaju kad sud smatra da ga treba prihvatiti. Ali, u stvarnosti ovaj dokaz je široko prihvaćen u trgovačkom pravu. Pod ispravom se u pravnoj nauci podrazumeva telesni predmet na kome je pisanim znacima izražena jedna misao. Za pojam ovog dokaznog sredstva nije od značaja materijal od koga je ono sačinjeno, vrsta znakova, kao ni materijal kojim su oni ispisani. Isto tako isprava predstavlja dokazno sredstvo bez obzira da li je sačinjeno u svrhu dokazivanja kao i bez obzira na to da li je potpisana. 1 Isprave se, s obzirom na njihovog izdavaoca, dele na javne 2 i druge isprave, a s obzirom na svoju sadržinu na isprave materijalnog pravnog znadaja, kao što je, npr., pismena ponuda za zakljudenje ugovora, i dokazne isprave, kao što su, npr. potvrde o zaključenju ugovora koje su predvidjale naSe OU (uzanse 15 i 30). O dokaznoj snazi javnih isprava u našem pravu je već bilo redi. Stoga demo se u svom daljem razmatranju zadržati samo na nejavnim ispravama koje se najdeSde javljaju kao dokazna sredstva u trgovinskoj prodaji. Mada to u našem GPP nije naglašeno, za dokazivanje trgovinskih ugovora od primarnog znadaja je korespondencija. To je izridito i utvrdjeno u di. 109 francuskog Code de commerce. Medjutim, ni taj Zakonik nije podvrgao pisma nikakvom uslovu forme niti sadrži bilo kakvu indikaciju o dokazanoj snazi pisma. Pri oceni dokazne snage pisma treba svakako uzeti u obzir da je ono deio samo jednog ugovorada i da svedodi samo o njegovoj volji. Prema tome, pisma manje predstavljaju potpun dokaz ugovora negoli elemenat dokaza i na njih se može pozivati u pricipu samo kao na pretpostavke o dinjenici. Ona mogu bili opovrgnuta putem svedoka dokazivanjem da su izjave u njima neverne ili nekompletne ili da postoje naknadne izmene. Teško je stoga dati preciznu ocenu njihovog autoriteta, jet to zavisi od okolnosti svakog sludaja. Ipak, iz opšte usvojenih obidaja i opštih pravila o dokazu ugovora proizlazi da pismo kao dokaz mora imati izvesne osobine. Ono mora sadržavati dovoljno ozbiljno, precizne i saglasne indikacije u ugovoru koji se ima utvrditi. Ali, ako pismo dini samo verovatnim ugovor u pitanju, ako ono dokazuje samo ono što do njega dovodi ili dini njegov deo, onda se ono može smatrati kao "podetak pismenog dokaza", kako se to kaže u francuskom pravu. Ovaj "podetak dokaza" dini prihvatljivijim dokaz putem svedoka ili putem proste pretpostavke. Svakako da, kad se radi o prodaji, pisma koja je pisala svaka od stranaka i koja su saglasna medju sobom predstavljaju potpun dokaz o njihovim uzajamnim obavezama. Ispitivanje dokaza se ne može ograniditi na jedno pismo, ved korespodencija u vezi s jednim ugovorom mora biti ocenjivana u svojoj celini, a ne u svakom elementu posebno. Da li i pisma upudena tredem mogu biti upotrebljena kao dokaz? U teoriji se na ovo pitanje odgovara pozitivno 3 ukoliko postoje i odgovarajude druge okolnosti koje navode u pismu dine verodostojnim i potpunim. Na sopstvena pisma tredim licima stranka se ne može pozivati. Isto tako, Kasacioni sud Francuske 4 je

1 Poznić, op. cil., sir. 337. 2 Prema čl. 230. st. 1. ZPP javna isprava je ona koju je u propisanom obliku izdao državni organ u granicama svoje nadležnosti ili samoupravna organizacija ili zajednica u vrJenju javnog ovlašćenja koje joj je povereno zakonom ili odlukom opštinske skupštine zasnovanom na zakonu. 3 Valéry, Des contrats par correspondance, str. 258-272. 4 Cass, 6. I 1891. G.P., 91, 1, 92.

24

Januar / ’92.