Pravo i privreda

stao na stanovište da pisma trećih lica ne mogu predstavljati dokaz o sporn na sudu. U francuskom pravu privatno pismo ima generalno pravni značaj samo ako je polpisano (les actes sour seing priv). Nepotpisano pismo se može smatrati kao skica, a ne kao izraz volje stranke da se obaveže. Dovoljan je potpis, nije nužno da je saugovarač sam napisao pismo. Ali, i nepotpisano pismo može imati pravnu važnost ako je pisano rukom pošiljoca. Ako je pismo snabdeveno zaglavljem ili pečatom pošiljoca kojima se on uobičajeno služi, ono može i nepotpisano predstavljati podetak dokaza. U pogledu dokazne snage post scriptum-a, francuska teorija 1 zastupa stanovište da, kad post scriptum izražava ideje koje su u vezi sa delom pisma koji je potpisan, tj. kad predstavlja njegov nastavak, on je verodostojan protiv stranke koja ga je napisala. Ako post scriptum nema veze sa tekstom iznad potpisa, onda je on lišen dokazne snage. Mnoga prava, kao što smo ranije videli, izjednačavaju telegram kao pismeni dokaz sa pismom. Ovde se neće ulaziti u pitanje uslova podnošenja pisma sudu. To je potpuno pitanje procesnog prava. Po našem ZPP (dl. 233) stranka nema pravo da, na zahtev protivnika, odbije podnošcnje isprave ako se ona, s obzirom na svoju sadržinu, smatra zajedničkom za obe stranke kao Sto je to u slučaju ugovora. 2 U privrednom prometu kao zriačajno dokazno sredstvo, naročito u berzanskim poslovima, javlja se zaključnica koju su potpisale obe stranke ili njihovi zastupnici, odnosno zaključnica koju je izdao posrednik ili agent. Zaklj učnice sadrže podatke o prirodi i osnovnim uslovima ugovora. NaS Zakon o obligacionim odnosima (Cl. 821) predvidja obavezu posrednika da o svakom poslu, koji je zaključen njegovim posredovanjem, izda posrednički list. Dokazno sredstvo koje je svojstveno prodaji je i faktura. Faktura obično sadrži indikacije o prirodi i količini robe, njenoj ceni, roku isporuke i plaćanja, tj. o najvažnijim elementima ugovora. Na njih se kao dokaz može pozivati kupac protiv prodavca. Ali one ne koriste prodavcu sem ako ih je kupac prihvatio. Ovaj prihvat može biti izričiti ili prećutan.U modernim pravima je dak usvojeno da izostanak prigovora kupca na fakturi važi kao njegov prihvat. 3 Prema naSim OU (uzansa 203) uslovi plaćanja i drugi uslovi koje prodavac jednostrano unese u fakturu ili dostavnicu ne obavezuju kupca ni onda kad je fakturu ili dostavnicu primio, a nije joj prigovorio. Ovde se radi o načelu da jedna strana ne može jednostrano izmeniti uslove pod kojima je ugovor sklopljen: ona mora prelhodno dobiti pristatnak svog saugovarada. Izuzetak predstavljaju uslovi u fakturi ili dostavnici koji su neophodni za izvrSenje ugovora i koji su u skladu sa opStim odredbama ugovora. Ako na fakturu sa ovakvim uslovima ne stavi prigovor u kratkom roku, kupca ovi uslovi obavezuju. Ovde se radi o konstitutivnim elementima koji nužno dopunjuju ved postojedi ugovor da bi se on mogao ispuniti. Kapor 4 smatra da je takav sludaj uvek kad se radi o usmeno zakljudenim ugovorima. Faktura se ovde javlja po pravilu kao prvi pisani akt, a desto i kao jedini. Ako prodavac u ovakvim sludaj evinta unese

1 Valéry, op. dt., str. 272-278. 2 Poznić, op. dt., str. 338. 3 Npr. u nemačkom i skandinavskom pravu. V. za francusko pravo Hmard, Les contrats commerciaux, str. 69-84. 4 Op. dt, str. 149-150.

25

Januar /’92.