Pravo i privreda

MLADEN DRAŠKIĆ

DR

profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, u penziji

Forma i dokaz o zaključenju ugovora o međunarodnoj prodaji

U pogledu forme zaključivanja ugovora o prodaji većina prava stoji na stanovištu da je za ugovor načelno dovoljna saglasnost stranaka, bez obzira na način na koji je ona izražena 1 (sloboda forme). Solus consensus obligat. Ovakvo rcšcnje izvodi se iz principa autonomije volje. Ako strane po svojoj volji biraju partnere i odredjuju sadržinu ugovora, onda utoliko pre mogu santo birati formu u kojoj će izraziti svoju volju. U prilog slobode forme govore i izvesni praktični razlozi: propisane forme omogućavaju neskrupuloznim pojedincima, koji su dali svoju red ali nisu poštovali formu, da je negiraju bez Stete; transakcije su usporene i sputane nužnošdu da se pribegne odredjenoj formi; zahtevi za formom su desto nepoznati strankama, pa može lako dodi do ništavnosti ugovora iako su ga stranke želele; ispunjenje forme može bili skupo. Strane, razume se, mogu medju sobom ugovoriti odredjenu formu (dobrovoljna forma). Princip slobode forme odnosi se kako na pojedinadne izjave volje - ponudu i prihvat - tako i na zakljudenje ugovora kao celine, 2 mada se u vedini prava ovaj princip praktikuje samo za zakljudenje ugovora kao celine. Poseban znadaj ima uniformno regulrsanje principa slobode forme ugovora u medjunarnom prometu, jer bi propisi o formi, koji se - kao Sto demo videti - po obimu, sadržini i dejstvu razlikuju od države do države, kodili znadajno medjunarodni promet robe.

Ograničenja slobode forme propisana pozitivnim pravom

Izvesna ogranidenja slobode forme predvidjena su francuskim CC (di. 1341): za ugovore dija vrednost prelazi 50 franaka 3 iskljuduje se dokaz svedocima, izuzev ako ne postoji podetak pismenog dokaza. 4 Ovo se ogranidenje ne primenjuje, medjutim, na trgovinsku prodaju. Pri trgovinskim prodajama je dokaz svedocima doz-

1 ŠvZO - fl. 11, AGZ-par. 883, GZ Madjarske - par. 216, naš Zakon o obligacionim odnosima SI 67 st.l., španski CC - a. 1258, GZ RSFSR - čl. 42, itd. 2 V. Jednoobrazni zakon - a. 3, bečka Konvencija - ČL 11, Zakon o obligacionim odnosima - a. 38 i a. 67, st. 1. 3 Dekretom br. 80533 od 15. jula 1980. taj iznos je povećan na 5.000 franaka. 4 CC (Code civil français) - čl. 1347.

5

Januar / ’92.