Pravo i privreda
Takav naziv je dobiła, jer se sastoji od potraživanja poverilaca na naknadu štete. 1 Poverilačka masa mora da budę novčano izražena u likvidaciji. Zalo se pojavljuje kao brój iii računska operacija u deobnoj osnovi. 2 Prilikom utvrđivanja i izračunavanja poverilačke masę vodi se računa o njena četiri sastojka: 1) štete na brodu, 2) Stete na teretu, 3) gubitak vozarine i 4) troSkovi. 3 Kod svakog elementa poterebno je da se utvrdi njegov sastav i vrednost. Sabiranjem vrednosti svih elemenata dobija se ukupna vrednost poverilačke mase. 1) Stete na brodu. U poveriiačku masu ulaze samo one Stete na brodu koję su neophodne iii nužna posledica čina zajedničke havarije. Otuda, ako postoji slučaj mešovite havarije, poterbno je prethodno da se od ukupnog iznosa Steta na brodu odbiju Stete koję sačinjavaju posebnu havariju, bez obzira da li su nastale pre iii pośle čina zajedničke havarije. Štete od posebnih havarija snosi brodovlasnik ili Sletnik ako je odgovoran. 4 Kao posebna havarija smatra se i Steta nastała na opremi i delovima broda koji su u času žrtvovanja za zajednički spas već bili oštećeni zajedničkom opasnošću (npr. rezanje olupine ili delova broda). 5 Takve Stete, iako namerno učinjene, ne ulaze u poverilačku masu, jer se smatra da bi poluoštećena oprema i delovi broda ionako kasnije propali. Zato se oni odmah žrtvuju u celini da bi se poduhvat spasao i lime stvorili uslovi za zajedničku havariju. 6 Način utvrđivanja iznosa Stete na brodu, po Zakonu o plovidbi i JAP 74, zavisi od toga da li je bród sačuvan iii izgubljen (propao). 7 a) Ako je bród izgubljen (potpuno propao) u poverilačku masu ulazi iznos razlike "izmedu procenjene vrednosti broda u zdravom stanju i procenjene vrednosli broda u oštećenom stanju". Od procenjene vrednosti broda u zdravom stanju prethodno se odbijaju troSkovi popravki posebnih havarija, pa tek onda vrednost broda u oStećenom stanju. Ako je u konvoju u rečnoj plovidbi propalo više brodova koji pripadaju istom vlasniku odnosno brodaru, njihova ukupna vrednost se izračunava sabiranjem vrednosti svakog od njih utvrđene na izloženi način. Bród u "zdravom stanju" nije nov brod, već bród u stanju u kojem se nalazio u trenutku čina zajedničke havarije. 8 Njegova vrednost, kao i vrednost oStećenog broda, utvrđuje se prema mestu i vremenu zavrSetka plovidbenog poduhvata. Ako
1 Rodiére René, Droit maritime, Paris, 1974. str, 423, 424. 2 Tambaéa Ladislav, Pomorske havarije (skripta), Rijeka, 1956, str. 154. 3 Zakon o plovidbi odredbom élana 802. st. 1, t. 2. ulvrduje da: "poverilačku masu sačinjava činom zajedničke havarije žrtvovana vrednost i umanjena vrednosl oštećene imovine, kao i troškovi koji se smatraju zajedničkom havarijom..."; JAP 74 ne sadrže slično pravilo, ali se njihovim lumačenjem dolazi do istog zaključka. 4 Savin Ś., op. cil., str. 102: u ciliranoj odluci OPS u Beogradu se kaže: "... troškove i Stele prouzrokovane sarnim nasukavanjem snosi sam brodar.,.", UPPPK, 1987. g., br. 115-116, str. 403. 5 Pravilo IV JAP 74. 6 Trajković M„ op. cit., str. 204. 7 Čl. 812 ZOPUP i pravilo XVIII JAP 74; Pravilo br. VI Antverpen-Roterdam određuje da se Stele na brodu utvrđuju veštačenjem. 8 Jakaša 8., op. cit., str. 151 i 155.
86
Ppravo i privreda 1/2 1993. vol 31