Pravo i privreda

se teret iskrcava u različitim lukama, vrednost broda se utvrđuje prema cenama u luci u kojoj je iskrcan poslednji deo tereta koji doprinosi u zajedničku havariju, jer se tada poduhvat završava. Kako je svaki brod osiguran likvidatoru je proccna njegove vrednosli u zdravom stanju znatno olak Sana iznosima (osigurana suma i dr.) označenim u polisi osiguranja. 1 Ako je oStećeni brod (tj. olupina) prodat, njegova vrednost se ne procenjuje, već se uzima kao merodavna neto prodajna cena. To je prodajna cena umanjena za iznos troškova prodaje. 2 Za izračunavanje śteta na izgubljenom brodu nije značajno da li je gubitak stvarni ili konstruktivni. Stvarni gubitak postoji kad je brod zaista neslao (npr. potonuo na dubinu sa koję se ne može da izvadi). Konstruktivni gubitak postoji kad je brod fizički sačuvan, ali sa tolikim ośtećenjima da bi troSkovi popravki "prevazilazili vrednost broda pośle popravke", 3 tako da se ekonomski smatra izgubljenim. b) Ako je brođ sačuvan, način izračunavanja njegovih Stela zavisi od toga da li se popravlja iii ne. Ako se brod ne popravlja u poverilačku masu ulazi "razumno smanjenje njegove vrednosti koje proizilazi iz takve Stete ili gubitka”, ali najviSe do procenjenog iznosa troSkova popravki. 4 I ovde se od procenjene vrednosti broda odbijaju nosebne havarije. J y Ako se brod popravlja u poverilačku masu ulazi stvarni i razumni trošak popravke. TroSkovi moraju da budu zaista učinjeni. Cena popravke mora da budę razumna. Dobił koju je brodar izgubio za vreme popravke zbog nezaposlenosti broda, kao i iroSkovi čuvanja i osiguranja broda u tom periodu, se ne uračunavaju u poverilačku masu. 1 T roŽkoVi P°P ravke broda se uzimaju u iznosima u kojima su učinjeni. 7 Medutim, u popravci se često zamenju stari delovi broda novim. Novi delovi broda su vredniji nego islroSeni stari delovi. Proizilazi da se na ovaj način povećava vrednost broda, te da se brodovlasnik obogaćuje preko zajedničke havarije na račun ovlaSćenika lereta. To je protivno cilju likvidacije da se svi učesnici stave u isti položaj. ZaSto bi, teorijski gledano, u poverilačku masu trebalo da uđe samo izgubljena vrednost starog ili zamenjenog delà. Razlika do vrednosti novog ugrađenog delà trebalo bi da bude isključena iz poverilačke masę, kako bi ona pala na teret bro-

1 Rodeére R., op. cit., str. 424. 2 ČI. 812. sir. 2. ZOPUP; pravilo XVIII JAP 74. 3 Ćl. 812. st. 2. ZOPUP i pravilo XVIII st. 2. JAP 74. H Rl2 - st - l - 2 - ZOPUP; pravilo XVIII st. 1, t. 2. JAP 74. 5 Cl. 812. st. 1. t. 1. ZOPUP; praviioXVlll st. 1. t.l. JAP 74. 6 Rodiére R., op. citt., sir. 425, 7 ČI, 804. st. 2. ZOPUP. 8 Jankovec Ivica, Pomorske havarije, Beograd. 1965. g., sir. 81.

87

N. JOVANOVIĆ; Likvidacija zajcdničke havarije (str. 83-97)