Pravo i privreda

tržištu. Da li će to biti trajnija orijentacija ili privremena pojava, zavisi od toga da li će politika stabilizacije i u uslovima sankcija UN biti dosledno vođena. Sa svom ozbiljnošću treba uzimati u obzir sva upozorenja da uspeh Programa zavisi i od toga da li će se naći rešenje za pokriće budžetskih deficita federacije i republika. U periodu januar-mart za pokriće deficita budžeta bilo je planirano oko 448 mil. novih dinara, a povučeno je 334. mil. dinara kredita NBJ za koji iznos je bilo obezbeđeno devizno pokriće. Porast realnih prihoda budžeta svakako ukazuje na početak rehabilitacije javnih fmansija, što je rezultat uvođenja čvrste valute, ali uz još uvek visoka poreska i druga opterećenja. Na problem budžetskih deficita i finansiranja budžeta iz realnih izvora još nije rešen. Predlozi da se u uslovima čvrstog dinara država javi sa svojim papirima na Tržištu novca i hartija od vrednosti su u skladu sa tržišnim sistemom i ne viđim razloge da ne budu korišćene preko emisije kratkoročnih i dugoročnih državnih obveznica. Porast proizvodnje i privređne aktivnosti će uvećavati fiskalni kapacitet privrede jer bez uvećanja novostvorene vrednosti nema ni trajnijeg rešenja problema budžetskih deficita. Februarski i martovski rast proizvodnje meren prema prethodnom mesecu, što je još uvek daleko ispod proizvodnje u istim mesecima prethođne godine, svakako ohrabruje. Bilo bi pogubno po ukupnu stabilnost, ukoliko bi to bila prolazna pojava, a ne trajnija tendencija. Izvesno je takođe, da za rast proizvodnje nemaju jednaku šansu svi proizvodni sektori. Najveću Sansu ima svakako proizvodnja sa najmanjom uvoznom zavisnošću, posebno poljoprivreda i prehrambena industrija, šumarstvo, đrvna industrija i sl. Svi pokušaji đa domaću proizvodnju pokrenemo dopingovanjem iz primarne emisije, rezultirali su galopirajućom inflacijom jer problemi nisu ležali u nedovoljno novca, već u odsustvu materijalnih pretpostavki u materijalnim i deviznim bilansima i ograničenjima. Za rast proizvodnje u visoko uvozno i izvozno zavisnim sektorima privrede materijalne pretpostavke još uvek nisu obezbeđene. Ekonomski oporavak jugoslovenske privrede na trajnijim osnovama je daleko složeniji zadatak. On se ne može rešiti bez radikalnih promena privredne strukture posebno industrijskog sektora koji je izgubio neka svoja trađicionalna tržišta, posebno deo tržišta bivše Jugoslavije i to i u periođu pre embarga. Neka od tih tržišta pokrivena su sađa robom drugih proizvođača. Posebno krupne promene očekuju čitav metaloprerađivažki kompleks, posebno mašinogradnju, vojno-industrijski kompleks, građevinarstvo koje je na nekim tržištima sveta ostvarivalo značajan devizni priliv, a teško će se vratiti na ta tržišta. Naša privreda se mora okrenuti novim tržištima. Nije sporno takođe da je supstitucija nabavki iz uvoza iz bivših jugoslovenskih republika đovela do nove proizvodnje, ali sve to nije dovoljno da ozbiljnije zaposli evidentirane viškove kapaciteta u pojedinim industrijskim sektorima. Prema tome, oporavak na trajnijoj osnovi moguć je sa ukidanjem sankcija Medunarodne zajednice. Gubitak društvenog proizvoda koji je nastao raspadom bivšeg jugoslovenskog tržišta i sankcijama Medunarodne zajednice neife u kratkom roku biti kompenziran. Organizovanje proizvodnje u uslovima embarga potvrdilo je činjenicu da se pod embargom može veoma dugo živeti što je i iskuslvo nekih đrugih zemalja, ali uz veoma visoku cenu koja se mora platiti ukoliko to diktiraju krupni nacionalni interest oko kojih postoji nacionalni koncenzus. Prema tome, o oporavku jugoslovenske privrede pod embargom može se govoriti samo uslovno. U uslovima rasta proizvodnje, na trajnijoj osnovi, i očuvanja stabilnosti domaće valute, stvoriće se uslovi za postepeno oživljavanje investicione aktivnosti i u odsustvu inostranih investicija. Otvaranje javnih radova bio je izlaz za izlazak iz krize sa kojom je bio zahvaćen čitav svet tridesetih godina ovog veka i taj model nije nam nepoznat. Pri tome, u uslovima embarga, moramo računati najvećim delom sa domaćim materijalnim bilansima i pretpostav-

9

PROGRAM REKONSTRUKCIJE MONETARNOG SISTEMAISTRATEGUE 9 PRIVREDNOG OPORAVKA JUGOSLAVIJEIREZULTATINJEGOVE OPERACIONALIZACIJE