Pravo i privreda

Polovinom aprila odobreni krediti privredi dostigli su cifru od oko 810 miliona dinara, i pored povećanja slope obavezne rezerve početkom aprila sa 10 na 15%. Može se postaviti pitanje da li je ekspanzija kredita mogla rezultirati pomeranjem cena u drugoj nedelji aprila, ili ponovnom pojavom šticunga, o čemu će kasnije biti reči. Ključno pitanje pri tome je da li su krediti dati u prave ruke i za prave namene. Neophodna je puna kontrola namene upotrebe kredita. Oživljavanje privredne aktivnosti u januaru-februaru nije bilo moguće bez stabilnog dinara i bez većeg angažovanja novca za obrtne potrebe preduzeća, no u kojoj meri je značajna kreditna aktivnost banaka pogodovala rastu cena i pojavi cmog deviznog kursa ostaje da se još jednom vidi. U svakom slučaju, kreditne aktivnosti banaka zbog sporijeg porasta novčane mase u II kvartalu bide smanjena. U uslovima stabilnog dinara moramo se vratiti na neke davno zaboravljene ekonomske kategorije. Krediti banaka ne mogu biti osnovne poluge za zadovoljavanje potreba u obrtnim sredstvima preduzeća. Preduzeća moraju otvoriti proces obezbedivanja sopstvenih trajnih obrtnih sredstava ne kao obavezu koja proizilazi iz nekakvih TOS obrazaca, već snagom ekonomske prinude. Krediti banaka su tu da olakšaju prevazilaženje problema kratkoročnog karaktera, tim pre što ni izvori sredstava u bankama nisu dugoročni. Povećanje sopstvenih sredstava u preduzećima jačaće i depozitnu funkciju banaka, a time i njihove mogućnosti na realnim osnovama zadovoljavajući potrebe privrede. U istoj meri kako treba zaboraviti seleklivni krediti, treba zaboraviti i praksu da se sve potrebe preduzeća za novcem i kapitalom moraju obezbediti kreditima banaka. U periodu od 24. januara, tj. od uvodenja novog dinara, do polovine aprila, cena novca odnosno kredita je kontinuirano padala. Od kamatnih stopa koje su se kretale izmedu 20 i 30% i pretile da kao trošak izazovu snažno pomeranje cena, došli smo do kamatnih stopa koje u osnovi korespondiraju sa kamatnim stopama u razvijenim zemljama i kredu se oko 9% a prvorazredne komitente ili pojedine sektore privrede, kao npr. za poljoprivredu. Uporno smo dokazivali da je nužno smanjiti, ili ukinuti poreze i provizije koje diktiraju visinu kamatnih stipa. Konačno je ukinut porez na novčane transakcije i radikalno smanjenje provizije Službi za platni promet i za bankarske usluge. Istovremeno se mora pristupiti racionalizaciji poslovanja banaka, jer se sve neracionalnosti u bankama ne mogu ni pokriti, ni prevaliti na privredu. Razumljivo je da je niža cena kredita dovela do veće tražnje za kreditom. Pitanje boniteta dužnika je isključiva stvar davaoca kredita odnosno banke i njenog rizika. Brojna upozorenja odnosila su se na pitanje održanja stabilnog deviznog kursa kao bitne pretpostavke za uspeh čitavog Programa. S obzirom da se u realizaciju Programa ušlo sa skromnim deviznim rezervama zemlje uz proklamovanu internu konvertibilnost, uspeh Programa je zavisio i od poverenja u novi dinar, mada psihološki faktor na dug rok ne obezbeduje ili ne može sam da obezbedi stabilnost kursa. Za stabilnost kursa dinara je bitno držati pod kontrolom monetarne agregate, obezbediti adekvatan robni režim i adekvatnu carinsku i vancarinsku politiku, posebno u uslovima zatvorene ekonomije, što nam je nametnuto merama medunarodne zajednice. Smanjeni priliv deviza po robnom i nerobnom osnovu, po osnovu deviznih doznaka naših radnika u inostranstvu, po osnovu inostranih penzija, uz istovremeno neophodne potrebe za uvozom roba za elementarne i vitalne potrebe stanovništva i privrede, vrše i vršiće još dugo snažan pritisak na devizni kurs zbog povećane tražnje za devizama u odnosu na njihovu ponuđu. Politika čvrstog dinara uz sadejstvo sa drugim merama ekonomske politike, o kojima je bilo reči, treba da obezbedi tu ravnotežu. Politika cena, kamata i kursa moraju biti nerazdvojni delovi celovite ekonomske politike. Funkcionisanje deviznog tržišta bez velike administrativne procedure treba da deluje u istom pravcu. Ojačane devizne rezerve zemlje u koje je zamenom i prodajom deviza do polovine aprila uneto preko 400 mil. nemačkih maraka, omogućile su Narodnoj banci Jugoslavije intervenciju na deviznom

8

Miloš Milosavljević, generalni direktor Jugobanke, D. D. Beograd