Pravo i privreda

vatna normiranost, koja nede sputavati bogatstvo statusnog privrednog života i koja de uz adekvatnu institucionalnu instrumentalizaciju uklanjati potencijalne breše pravne nesigurnosti i uspešno izlaziti na kraj sa fenomenom "sunđerastog prava". Otuda i prihvadenost pravnih standarda regulative preduzeda iz uporednog prava (Predlog novog zakona ima 470 odredbi). 3. Bitna načela Nadelo kompletnosti. - Opredeljujudi se po pitanju da li sve organizacione oblike preduzeća regulisati u istom zakonu (takva je praksa Francuske, Italije, Švajcarske, Madarske, Japana, Jugoslavije iz 1937. Slovenije iz 1993. god.) ili pak organizacione oblike ortakluka đruštva lica treba regulisati odvojeno od organizacionih oblika korporacije-društava kapitala (takva je praksa Nemačke, SAD, Austrije, Engleske), mislim da je Zakon (predlog) dobro postupio što je prihvatio praksu regulisanja svih formi preduzeda iz razloga racionalnosti, potrebe olakšanja pozicije adresata kojima je propis namenjen, kao i kodifikatorskih potreba. Ipak, kad je reč o preduzetniku, budući da zakon, što je i vladajuća svetska praksa, sadrži samo načela, biće potrebno donošenje posebnog zakona (Japan, na primer, ima poseban Zakon o zaštiti malog biznisa). I pored ovakvog prilaza, kad je reč o regulativi preduzeda, ostala su neka otvorena pitanja, koja bih nazvao kritičnim mestima, koja Zakon nedovoljno reguliše ili ih uopšte ne reguliše u meri potreba pravne sigurnosti, kompatibilnosti reSenja sa uporednim pravom, Sto je osnovno inače ispravno polazište ovog Zakona, kao i konzistentnosti koncepta. Ovde prvenstveno mislim na sledede: prvo, institucija notara (koji sastavlja ugovor o osnivanju preduzeća, njegove izmene i dopune, ugovore o statusnim promenama preduzeda i promenama vlasnika, vodi zapisnik skupštine i dostavlja ga registru i slično) nije uveđena u naš pravni sistem. Drugo, institucija sudskog registra je ostavljena u pogledu svojih funkcija na pola puta (registar nema ovlašdenja da nalaže tzv. osnivačku reviziju procene uloga u stvarima i pravima, da u određenim slučajevima u vezi s ovim odbije registraciju, ne postoji obaveza dostave zapisnika skupštine registru i slično), što je posebno znadajno u informativnom smislu za treća lica (poslovne partnere). Najzad, i institucija suda pred kojim se mogu voditi razni sporovi povodom zaštite svojine i ugovora, dva kamena temeljca savremene tržišne privrede, nije u ovom pogledu dovedena do kraja. Pretpostavljam da je u svim ovim slučajevima red o oceni da u ovom trenutkn ne postoje uslovi za potpunu kompatibilnost našeg zakonodavstva u ovom pogledu sa upcredi im zakonodavstvom, sa dim bih se samo delimidno mogao složiti, sa upozorenjem da nam on H a predstoji, pre ili kasnije, potreba dogradnje i ovih reSenja na liniji uporednih iskustava. Nadelo bitnosti ciljne funkcije za odredenje pojma.- Novi zakon o preduzedima (predlog) napušta dosadašnji kriterijum karaktera delatnosti za razgranidenja preduzeda od tzv. ustanova, po kome su preduzeda obavljala tzv. privredne delatnosti, a ustanove neprivredne delatnosti. Umesto ovcg kriterijuma temeljni kriterijum za ovo razgranidenje postaje ciljna funkcija: preduzede ima lukrativne ciljeve (sticanje dobiti - izuzetno preduzede koje obavlja delatnost od javnog interesa ima pored ove i funkciju zadovoljenja potreba korisnika usluga), dok ustanova ima nelukrativne ciljeve (javni interes, Siri interes, zadovoljenje potreba korisnika njenih usluga, odnosno njenih dlanova). Otuda, preduzede može postojati samo kao dobitna organizacija, a ustanova je principijelno nedobitna organizacija, Stone znadi da ona pored tzv. neprivredne delatnosti ne može obavljati i privrednu delatnost i organizovati se pod odredenim uslovima i kao neka forma preduzeda, pa dak i ostvarivati višak prihoda nad rashodima (dobit), ali ga ne može kao preduzede raspodeljivati na osnivade i druge vlasnike kao dividendu ili drugo udešde u dobiti, ved to može samo služiti za ostvarivanje cilja osnivanja nedobitne organizacije. Ista tadka razgranidenja može se nalaziti i izmedu preduzeda i zadruga,

14

Prof, dr Mirko Vasiljevid, Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu