Pravo i privreda

preduzeća morala biti u ravnopravnom statusu sa regulativom vlasničkih oblika preduzeća tipa privređnih (trgovačkih) društava. Pored organizacionog oblika društvenog preduzeća, važeći Zakon o preduzećima poznaje formu privatnog pređuzeća koje se može osnovati samo u privatnoj svojini, formu zadružnog pređuzeća koje se može osnovati samo u zadružnoj svojini, formu javnog preduzeća koje se može osnovati u svim svojinskim oblicima, kao i forme preduzeća koje spađaju u tzv. trgovačka društva (privredna društva), koja pogrešno naziva mešovitim preduzećima, jer se mogu osnivati u svim svojinskim oblicima. Važeći Zakon o preduzećima reguliše pet formi trgovačkih društava; društvo sa neograničenom solidarnom odgovomošću članova i komanditno društvo (tzv., društva lica), društvo sa ograničenom odgovornošću, deoničko društvo i komanditno druStvo na deonice (tzv. društva kapitala). U privatnoj, zadružnoj i mešovitoj svojini mogu se osnovati sve forme trgovačkih društava, a u društvenoj i državnoj svojini samo deoničko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću. Sve zemlje EU bez izuzetka poznaju četiri forme trgovačkih društava; dva društva lica (tzv. javno trgovačko društvo ili društvo pođ zajedničkim imenom koje je pandan našem društvu sa neograničenom odgovornošću članova i komanditno društvo) i dva društva kapitala (akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću). Isti je slučaj i sa novijom regulativom (Mađarska) i bivšom regulativom naše zemlje (Jugoslavija 1937.). Neke zemlje poznaju, uz to, i tip komanditnog đruštva na deonice (Francuska, Nemačka, Italija, Švajcarska, Slovenija), a đruge ga ne poznaju (Engleska, Austrija, Mađarska, Jugoslavija 1937.) i tip tajnog društva (Engleska, Nemačka, Slovenija, Francuska). S druge strane, zemlje EU ne poznaju organizacione oblike privatnog i zadružnog preduzeća, kao posebne forme preduzeća, različite od standardnih formi trgovačkih društava koje detaljno regulišu. Preduzeća koja obavljaju đelatnost od javnog interesa, po pravilu, takođe (ako imaju status preduzeća) nemaju poseban organizacioni oblik tipa javno preduzeće (osim izuzetno), već su u statusu trgovačkih društava, ali, razumljivo, imaju poseban režira obavljanja delatnosti i posebne upravljačke ingerencije države ili jedinice lokalne samouprave, bez obzira na vlasnički status. Kad se ovom doda ozakonjena praksa da i jedno pravno ili fizičko lice može da bude osnivač društva kapitala (akcionarsko društvo i đruštvo sa ograničenom odgovornošću) - tzv. jednopersonalna đruštva, onda se dobija zaokružena slika formi preduzeća zemalja EU. Izbor Zakona (predlog)? Čini se da je Zakon(predlog) ispravno postupio što nije i dalje težio novim "originalnostima", i što je prihvatio pravne standarde formi preduzeća zemalja EU, koje funkcionišu stoletno i to efikasno i uspešno. Zakon(predlog) je, dakle, prihvatio, da ne bi išao u nove pravne izolacije, četiri forme privrednih društava i to dva društva lica i dva društva kapitala, a odustao od naSih novuma privatnog, mešovitog i zadružnog preduzeća. Zakon(predlog) je čini se s pravom zatvorio mogućnost đaljeg osnivanja organizacionog oblika javnog preduzeća (postojeća će izvršiti svojinsku transformaciju prema modelima posebnog zakona), obavezujući na osnivanje formi privrednih društava i za obavljanje delatnosti od javnog interesa (sa određenom pozicjom đržave ili jedinice lokalne samouprave). Mislim da je Zakon(predlog) dobro postupio što nije predvideo poseban organizacioni oblik komanditnog društva na deonice, jer sve veći broj zemalja od njega odustaje, a i u zemljama koje ga poznaju ovaj oblik preduzeća se izuzetno retko osniva. Izbor organizacionog oblika preduzeća, između četiri forme privrednih društava, treba da bude u principu Slobodan, zavisno od komparativnih prednosti. Ipak, shodno praksi drugih zemalja, izuzetno se obavljanje odredene privredne delatnosti može vezati posebnim zakonom za organizacioni oblik društva lica, gde postoji neograničena odgovomost članova, zbog koje će inače biti naglašena orijentacija na osnivanje društava kapitala, gde postoji ograničena odgovomost osnivača i drugih članova draštva i akcionara za rizik poslovanja. Ovaj princip

16

Prof, dr Mirko Vasiljević, Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu