Pravo i privreda

Najzad, osmo, Zakon (predlog) pored dosada prisutne ustanove prinudne likvidacije preduzeda uvodi i institut dobrovoljne likvidacije, koju pod određenim uslovima mogu vršiti i sami vlasnici preduzeda, uz kontrolnu funkciju staranja o zakonitosti od strane suda, gto je izuzetno značajno za dinamizaciju privrednog života, u uslo- ima kada i našim prostorima defiluje ved na stotine hiljada privrednopravnih subjekata. 8. Društveno i javno preduzece Opredeljujudi se, čini se s pravom, za ekonomsku prinudu u transformaciji društvene svojine i društvenih preduzeda, novi Zakon nudi koncept transformacije sistema upravljanja u ovom preduzedu, zasnovanog na samoupravljanju, u sistem upravljanja koji bi bio analogan sistemu upravljanja u društvima kapitala. Istina, zakonodavac je svestan da je ova imitacija ipak samo formalna, bududi da je red o nevlasnidkom obliku preduzeda (nema vlasnika nad preduzedem ali je preduzede subjekt-vlasnik svoje imovine, što je osnova imovinske koncepcije drugtvene svojine), diju skupgtinu ne mogu diniti vlasnici ili njihovi predstavnici (zastupnici). Polazedi od ovog saznanja, zakonodavac obavezuje takvu nevlasnidku skupgtinu, koja kao takva ne može da se ponaša u svemu prema logici vlasnika, da obavezno 1/3 dlanova upravnog odbora, kao i nadzornog odbora, bira iz reda strudnjaka. Ovakva upravljadka struktura nije negacija principa da se drugtvenim preduzedem upravlja po osnovu rada, gto je ustavni princip, ved je samo red o prekompoziciji primene takvog principa. Posebnu kategoriju dine društvena preduzeda i preduzeda sa vedinskim drugtvenim kapitalom sa negativnim poslovnim rezultatima, koja su formalno pravno "potrogila" svoje pravo upravljanja po osnovu rada, te im to ne može više biti odbrambeni mehanizam za preuzimanje upravljanja takvim preduzedima od strane vedinskih poverilaca (slidna praksa postoji i u zemIjama sa vlasnidkim preduzedima na osnovu ugovorenih tzv. restriktivnih kreditnih ugovornih klauzula) - imenovanje svog upravnog odbora i direktora. Nakon preuzetog upravljanja (na poveriocima je da cene da li su negativni poslovni rezultati rezultat objektivnih okolnosti ili lošeg i neprofesionalnog upravljnja) poverioci bi odludivali o daljoj sudbini preduzeda (konvezrija potraživanja u ulog i sticanje suvlasnidkog statusa, svojinska transformacija, zakljudivanje ugovora o menadžmentu preduzeda, zakljudivanje ugovora o zakupu preduzeda, pokretanje stedaja i si.). Ako poverioci ne bi iskoristili ovo svoje ovlašdenje u odredenom roku, ova ovlašdenja bi imao Fond za razvoj republike, gto ovaj Zakon (pređlog) reguliSe samo na nivou nadela, a detaljniju regulativu za to prepušta matidnom Zakonu o svojinskoj transformaciji. Kada je red o javnim preduzedima, dini se da je zakonodavac ispravno postupio gto je zatvorio mogudnost daljeg osnivanja ove forme preduzeda, ostavljajudi razume se mogudnost osnivanja preduzeda tipa privrednih drugtava za obavljanje delatnosti od javnog interesa utvrdenih posebnim zakonom. Opredeljenje zakonodavca svakako nije bilo da u celosti uredi ovu materiju, kao gto to ne dine ni drugi uporedni trgovadki zakoni, ved da samo postavi osnove za posebne zakone. Ovo pitanje takode je razlidito uredeno u uporednom zakonodavstvu, a desto se u zakonodavnoj i poslovnoj praksi vrg; i mešanje preduzeda koja obavljaju delatnost od javnog interesa, a koja mogu biti u svim svojinskim oblicima, sa preduzedima koja su u državnoj svojini, a koja mogu biti i u javnopravnim delatnostima i van njih. Osim istaknutog opredeljenja za dalje osnivanje i preduzeda koja obavljaju delatnost javnog interesa samo u formi privrednih društava (vidi: Dufau, Les entreprises publiques, Paris, 1973.5. 68-107.) novi Zakon o preduzedima (predlog) ima jog dva znadajna opredeljenja u vezi ovih preduzeda. Prvo, omeduju se delatnosti od javnog interesa u kojima se mogu osnivati ova preduzeda (ovima treba dodati i dosadašnje drugtvene delatnosti, koje de se u skladu sa Zakonom o nedobitnim organizacijama modi organizovati u formi preduzeda) tako da übu-

21

OSNOVNA POLAZIŠTA I NAČELA ZAKONA 21 O PREDUZEĆIMA (PREDLOG) ISTRATEGIJA PRIVREDNOG OPORAVKA