Pravo i privreda

duće niko, pa ni država, ne može proširivati ove delatnosti i osnivati ova preduzeda izvan ovog zatvorenog kruga. I, drugo, omeđuju se pozicije države (republike ili jedinice lokalne samouprave) u pogledu ovlašdenja koje ima prema ovim preduzedima, sa stanovišta režima obavljanja ovih delatnosti, kao i stručnog i upravnog nadzora, nezavisno od svojinske osnovice, bududi da ciljna funkcija ovih preduzeća nije samo sticanje dobiti, već i zadovoljenje potreba korisnika usluga. Sa ovim ne treba mešati upravljačku poziciju države (republike ili jedinice lokalne samouprave) u ovim preduzedima, ako je njihov vlasnik ili suvlasnik, u meri svog kapital udešda. 9. Fizička lica kao privredni subjekti Status fizidkih lica kao privrednih subjekata, po ugledu na praksu trgovadkih zakona drugih zemalja, novi Zakon o preduzedima (predlog) takođe reguliše na nivou nadela. Novi Zakon (predlog) dini značajan korak napred u odnosu na postojede zakone u ovoj oblasti, što ne isključuje niz delatnosti koje se mogu obavljati i u privatno svojinskom obliku. Za razliku od republidkih zakona o lidnom radu, novi Zakon o preduzedima (predlog) ne predviđa više izričito radnje sa i bez svojstva pravnog lica kao organizacione oblike za obavljanje delatnosti od strane fizidkog lica, jer je pošao ođ čini se ispravnog stava da je teško i nepotrebno praviti razliku između radnje bez svojstva pravnog lica i registrovane privredne delatnosti fizidkog lica, s jedne strane, i s druge strane, između radnje sa svojstvom pravnog Lica i oblika preduzeća sa odgovornoSću za rizik poslovanja samo sa namenskom imovinom i opredeljuje se za instituciju preduzetnika, sa istim statusom kao i kad se obavlja delatnost od strane preduzeća. Kriterij razgraničenja delatnosti koja prevazilazi delatnost malog obima, a koja ulazi u režim ovog zakona, sa delatnošlu koja spada u delatnost malog obima, a koja de ulaziti u režim posebnih zakona, naden je u pozivu na analognu klasifikaciju preduzeda na mala, srednja i velika, prema odredbama Zakona o radunovodstvu. Sigumost tredih lica u poslovanju sa preduzetnikom treba da je obezbeđena njegovom neogranidenom odgovornošdu. 10. Umesto zaključka Opredeljenjem za regulisanje vlasničkih tipova pređuzeća, sa manje vide standardizovanom formom u tzv. kontinentalnoj pravnoj praksi i u odredenoj meri razliditoj anglosaksonskoj pravnoj praksi, dini se da se vrši i izbor metoda i celovitog pristupa pravnoj uredenosti ovih privrednih društava. Uz, dini se, naglašenu potrebu neSto vede usmerenosti ka kontinentalnoj pravnoj praksi regulisanosti ovih privrednih druStava (zbog istovetne pravne tradicije posebno) mislim da je dobro što ovoj regulativi u biti nije dodato ništa iz našeg poznatog arsenala originalnosti. Skladnim kombinovanjem rešenja razliditih nacionalnih zakonodavstava zemalja EU (pri demu te razlike nisu tako znadajne), uz posebno vodenje raduna o stepenu dostignute harmonizacije ovih nacionalnih zakonodavstava u okviru EU, ali i respektovanjem pravnog uredenja privrednih društava nekih zemalja tzv. soojalistidkog bloka (Madarska, Slovenija), koje su ovom poslu pristupile studiozno, kao i rešenja našeg Trgovadkog zakona iz 1937. godine (bez obzira Sto nikada nije stupio na snagu), mislim da se, uz istaknute rezerve, došlo do uzornog teksta novog Zakona o preduzedima (predlog), koji predstavlja reprezentativno ogledalo pred svetom. Jezik ovog Zakona i njegovi mnogobrojni instituti u potpunosti koincidiraju sa institutima prava trgovadkih društava zemalja razvijenog sveta, koji nas tako upomo gura dalje od sebe, ali uveren sam da mi i ovim projektom dokazujemo da hodemo da komuniciramo istim jezikom. Ipak, kako to pokazuje i uporedna praksa, ova materija ne može se, poput npr. ugovornih odnosa, urediti za sva vremena, ved bujica privrednog života zahteva desta "doterivanja", ali ipak u takvim uslovima više kozmetidkog nego sistemskog karaktera.

22

Prof, dr Mirko Vasiljevid, Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu