Pravo i privreda

U protekla tri meseca od početka realizacije Programa nesumljivo je da je galopirajuća inflacija presečena, da je u osnovi vraćeno poverenje u nacionalnu valuta, da je doSlo do realnog povećanja prihoda budžeta feđeracije i republika 1 time 1 brže od očekivanja započeo proces smanjivanja udela kredita NBJ u fmansiranju budžetskih deficita. Presecanja inflatornih tokova nije eliminisalo troškovne pritiske na cene izražene pre svega u nižem korišćenju kapaciteta Hi još uvek visokoj opšloj i zajedničkoj potrošnji i pored sve nižeg standarda u obavljanju državnih funkcija, u obrazovanju, zdravstvu a da se pri tome hiper trofirana nadgradnja još uvek ne reformiše. Svi ti fiksni troškovi vrše pritisak na proizvodnju preko visokih poreza i đoprinosa odnosno drugih troškova pred kojima cene za sada odolevaju. Emisija novih dinara uz devizno pokriće bila je uz radikalno smanjenje novčane mase ključna karika za vraćanje poverenja u nacionalnu valutu. No, devizno pokriće se ne može obezbediti za ukupne budžetske deficite za ovu godinu. Ukoliko ne bi u predvidenom roku obezbedili finansiranje budžetske potrošnje iz realnih izvora pokriće budžetskih deficita iz emisije delovaće infltorno čak i kada bi devizno pokriće bilo obezbeđeno. Ključni faktor stabilnosti nacionalne valute je robno novčana a ne devizno valutna ravnoteža. U uslovima nedovoljnih robnih fondova inflacija beleži rast i pri izražavanju cena u čvrstoj valutu. Ta pojava je bila izražena u svim ratom zahvaćenim delovima bivše Jugoslavije a sreli smo se sa njom prošle godine 1 na naSem tlu kada je zbog nedostatka ođređenih roba zabeležen rast cena tih roba i u čvrstoj valuti. Zbog toga je van svake sumnje ključno pitanje sa kakvim robnim fondovima se mora računati u ovoj godini iz domaćih izvora i uvoza. U uslovima embarga, zatim i ograničenih deviznih sredstava očito je da đomaće tržište mora računati sa ograničenom ponudom inostranih roba a posebno sirovina i materijala za reprodukciju. Kretanje cena u periodu februar-mart navodi na zaključak da je uspostavljena robnonovčana ravnoteža na tržištu. U ovom trenutku, kada pišem ove redove, ne raspolažemo podacima za april. U drugoj nedelji aprila zbog porasta cena prehrambenih proizvoda i usluga zabeležen je porast cena od 1,8%, što je ozbiljno upozorenje za proveru i eventualnu korekciju na nekim sektorima tekuće ekonomske politike. Sa uvodenjem novog dinara 24. januara ove godine počeli smo od nule. Emisija novog dinara počela je preko budžeta i penzionih fondova uz devizno pokriće iz deviznih rezervni NBJ. Za bilo kakvu kreditnu aktivnost ili sopstvene potrebe banke i preduzeća bile su prinudene da prodajom deviza dodu u posed novog dinara. Novi dinar je bio veoma retka i tražena roba. Porast novčane mase u periodu od 24. januara do 14. aprila ove godine iznosio je 1.089 mil, đinara. Prema svim procenama obim novčane mase kretao se u okviru raspoloživih robnih fondova i ne bi mogao da bude uzrok novoj eskalaciji cena. Na porast cena utiču troSkovni pritisci koje su preduzeća u nekom kraćem roku mogla da izdrže. Medutim, bez smanjenja troškova u privređi i društvene režije pod tim pritiskom cene ne mogu dugo izdržati. Nakom uvodenja novog dinara došlo je do zastoja u obavljanju kreditne aktivnosti banaka. Odobravanje kredita na bazi prodaje deviza NBJ, u otsustvu depozita privrede, vanprivrednog sektora i stanovništva bilo je marginalno. Sa jačanjem depozitne funkcije banaka i napuštanjem potpunog deviznog pokrića kreditna funkcija banaka bila je aktivirana. Na banke je vršen žestok pritisak da, radi oživljavanja proizvoda udu veoma brzo u poslove kreditiranja privrede i ako su propisi NBJ o uslovima odobravanja kredita taj posao veoma otežavali. Tek nakon otklanjanja tih administrativnih ograničenja zabeležen je značajan porast odobrenih kredita privredi.

7

PROGRAM REKONSTRUKCIJE MONETARNOG SISTEMAI STRATEGDE 7 PRIVREDNOG OPORAVKA JUGOSLAVIJE IREZULTATINJEGOVE OPERACIONALIZACIJE