Pravo i privreda
Уставним законом. У одговору на ово питање се износе у основи два мишљења.^ Према једном, савезни закони који нису усклађени са Уставом у року утврђсном Уставннм законом престају важити даном истека тог рока. Ово мишљење полази од правила lex posterior ... и решења утврђеног у члану 12. Уставног закона у коме је изричито наведено да савезни закони и други савезни прописн остају на снази до њиховог усклађивања са Уставом у роковима одређеним Уставним законом ако Уставним законом није утврђено да престају да важе. По другом мишљењу, савезни закони СФРЈ који нису усаглашени са новим Уставом у року утврђеном Уставним законом, не престају важити истеком тог рока. Одредба члана 12. Уставног закона по овом мишљењу није једнозначна и њено се право значење утврђује полазећи и од појединих одредаба Устава и Уставног закона у целини. У правном систему, према овом мишљењу, савезни законн остају на снази све док не буду усклађени са Уставом СРЈ, а престају важити само они савезни закони који су чланом 13. Уставног закона изричито стављени ван снаге. Утврђивање обавезе усклађивања постојећжх савезних закона са новим уставом у одређеном року по овом мишљењу значи; да сви закони СФРЈ морају бити усклађени са Уставом СРЈ; да ти закони остају на снази и да савезни органи имају обавезу да савезне законе ускладе са Уставом СРЈ у утврђеним роковима. Пропуштање рока у којем савезни закони морају бити усклађени са Уставом СРЈ не може имати за последицу престанак важења тих закона, али по истеку тог рока Савезни уставни суд може да цени усаглашеност ових закона са Уставом и да као тзв. негативни законодавац одредбе тих закона за које утврди да нису сагласне са Уставом, својим одлукама отклони из правног система земље. Савезни закони СФРЈ су по истеку рока из члана 15. Уставног закона примењнвани у пракси на основу једног међу правницима спорног тумачења. Ово понашање се вероватно може оправдати целисходношћу, али се не може рећи да је правно потпуно коректно. Понашање по праву, захтевало је благовремено усклађивање тих закона, или благовремену измену рока утврђеног у Уставном закону за њихово усклађивање, а након истека тог рока понашање по принципу lex posterior, односно понашање у случају постојања правних празнина. 6. С обзиром на значај, односно обим и дубину промена ко је треба извршити у савезном законодавсгву у процесу његове изградње на основама и начелима утврђеним новим Уставом, сагласно члану 19. Усгвног закона, Савезна скупштина образовала је Комисију за усклађивање савезних прописа са Уставом
15. О овим мишљењима вођена је расправа ина седници Правног савета Савезне владе, од 13. децембра 1993. године. Савет се определио за друго мишљење, 16. О могућности примене закона након истека рока утврђеног уставним законом за усаглашавање тих закона са уставом, упоредити М.Јовичић (оп.цит.ст. 237) по коме се такви неусаглашени закони не би „примењивали, с обзиром на правило lex posterior ..“
35
Б. Ненадић: Општи осврт на усклађивање савезних закона са Уставом Савезне Републике Југославије (стр. 26-40 )