Pravo i privreda

СРЈ. Комисија као заједничко радно тело већа Савезне скупштине образована је са задатком да предложи већима Савезне скупштине програм усклађивања савезних прописа са Уставом СРЈ, водећи рачуна о роковима утврђеним Уставним законом и о хитности регулисања појединих питања и односа. Комисија је половином 1993. године утврдила програм усклађивања, у чему се до сада исцрпила сва њена активност, без обзира што се програм Комисије није остваривао и што су рокови за усклађивање савезних закна у Уставнм закну мењани више пута. У дношењу савезних закона, односно изградњи правног система СРЈ до сада није било неког предизног и довољно логичног реда. Анализа закона који су донети, показује да су, сем незнатних изузетака, доношени најпре савезни закони којим су уређивани односи у областима које су захтевале мање промене, док су остали неусклађени закони у областима у којима је требало извршити скуштинске измене, односно на нов начин уредити односе (нпр. својински однси, порески систем, правни положај предузећа, установа и других субјеката, јавно информисање. остваривање појединих слобода и права човека и грађанина и др.). На то је сигурно са своје стране утицала неактивност Комисије и њен однос према усаглашавању савезног законодавства са Уставом СРЈ.^ 7. Изградња правног система СРЈ до сада вршена је превасходно доношењем нових савезних закона. Наиме, опредељење је савезног законодавца да се „усаглашавање“ постојећих савезних закона са Уставом СРЈ врши пре свега доношењем нових савезних закона, или стављањем ван снаге појединих закна СФРЈ, док су ретко вршене измене и допуне савезних закона To је последица пре свега чињенице што су Уставом СРЈ извршене темељне промене економског и политичког система земље у односу на Устав СФРЈ из 1974. године, а такве промене подразумевају и ново законодавство. С обзиром на садржину Устава, односно релативно мали број одредаба, затим напуштање тенденције нормирања свих друштвених односа, као и технику којом је писан, уставотворац је оставио врло ишроке оквире законодавцу и изградњи правног система Југославије. Има мишљења да је Устав СРЈ у недовољној мери регулисао темељне институте друштва, али да се то може надокнадити кроз целину правног снстема, с тнм што је то ипак нижи степен заштите одређених значајннх ннститута Без обзира на тенденцпју уставотворца да се сви друштвени односи не нормирају, у правном систему се морају уредити и разрадити основна начела н основни уставни инстнтути у области економског уређења земље и политнчког система. као и начин ост-

17. Оваква оцена раду Комисије не значи да н другн фактори нису негативно утицали на остваривање законодавне функције федерације. 18. Нпр. види Закон о изменама и допунама Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ", бр. 31/93 м Закон о изменама Крнвнчног закона СФРЈ („Сл.лнст СРЈ“, бр. 35/92 и 37/93). 19. А.Фира, оп.цнт,, стр. 126.

36

Право и привреда бр. 1-2/95.