Pravo i privreda

внд унапређења који доприноси повећању продуктивности и увећава успјех предузећа. Зато је републички прописима и предвиђено да радници који су постали прекобројни из економских разлога могу да се обухвате појмом технолошког вшпка и користе правима које закон предвиђа за решавање статуса тих радника. Са друге стране, инсистирање на разликовању технолошког од економског вишка показује се од секундарног значаја и не толико нужно. To разликовање је у законским актима и теоријском разматрању доста једноставно направити јер се код технолошког вишка ради о радницима за чијим даљим радом престаје потреба због примјене нове технологије, а у случају економског вишка у питању су радниди који постају сувшини због економскнх тешкоћа. Међутим, у пракси предузећа која проводе својинску трансформацију та разлика се никада не може јасно уочити. Наиме, технолошке и економске промјене су међусобно чврсто прожете, једне другима изазване и чине узрок, односно последицу. Осим тога, треба имати у виду да се и у земљама развијене тржишне привреде, у којима је далеко једноставније разликовати технолошки вшпак од економског, примјењује међународна конвенција која обавезује на решавање статуса радника "за чијим радом престаје потреба из технолопжих, структуралних и економских разлога". Битно је да се свим поменутим начинима, тј. технолошким. организационим и другим унапређењима, као и економским промјенама постиже већи степен продуктивности и увећава економски успјех предузећа. Примијећено је, такође, да би разликовање технолошког од економског випжа радника могло бити схваћено и тако да се предузеће може ослобађати вишка радника само у случају када је он настао као последица економских тешкоћа, али не и онда када послује економски успјешно и уводи нову технологију. На тај начин би у повољнији положај дошла предузећа која послују у економским тешкоћама од оних која се налазе у фази економског просперитета и праве нове захвате у технологији, што бн, наравно, дестимулативно деловало у њиховом настојању да се прилагоде захтјевнма тржишта. 3. Од технолошког вишка радне снаге мора се јасно разграничавати вншак радника који насгаје као последида неодговарајуће организације процеса рада. Наиме, технолошка унапређсња морају бити праћена одговарајућом организацијом процеса рада. У противном, неодговарајућа организадија процеса рада може да поништи све резултате технолошких унапређења и за последицу може имати да радник губи посао и појављује се као вишак који се такође означава технолопжим вншком али који то у ствари није. Зато се тај проблем мора имати на уму и решавати организационим унапређењима, тј. сталним усавршавањем организације процеса рада и систематизације радних мјеста предузећа. Слична је ситуација када због неодговарајућег односа појединих радника према раду предузеће западне у економске тешкоће које затим доводе до престанка потребе за радом одређеног броја радника. Ни ти радници не могу се сматрати економ-

44

Право и привреда бр. 1-2/95.