Pravo i privreda

дијелу о циљевима трансформације и намјераване организационе промјене и предлоге рјешења за вишак радника. 2. Према томе, питање евентуалног вишка радника ставља се на дневни ред у току поступка трансформације предузећа. Предузеће које се трансформише може вишак радника ријепшти прије доношења одлуке о трансформацији или, пак, реализацију програма рјешавања права ових радника пренијети у ново дионичко друштво или друштво са ограниченом одговорношћу. Јер, ново друштво као правни следбеник предузећа које је трансформацијом престало постојати задржава сва права и обавезе према запосленим радницима. Закон о радним односима Црне Горе прописује обавезу предузећа да утврди и усвоји програм остваривања права радника за чијим је радом престала потреба. Програм обавезно мора садржати број и списак радника за чијим је радом престала потреба, права која се тим радницима обезбјеђују, потребна средства за обезбјеђивање права и изворе потребних средстава за ту намјену. To је обавезна садржина програма, а програм логично садржи и друге потребне елементе. Тако утврђени минимум садржаја програма треба да гарантује објективност поступка остваривања права ових радника који је за њих од посебног значаја. Закључак 1. Промјсна својинске структуре и технолошке промјене у друштвеним предузећима несумњиво ће се одражавати на статус радника у радном односу. Сасвим је нормално да се предузећа на различите начине прилагођавају новим условима привређивања у циљу постизања што бољег резултата рада. Један од начина може бити и радионализација постојеће радне снаге, која условљава и појаву випжа радника н захтијева његово рјешавање. Показало се, наиме, да су друштвена оптерећена проблемом вишка радне снаге и неадекватном организацијом процеса рада. Усклађивање броја запослених радника са новим захтјевима тржишта је, дакле, нужност која се. међутим, мора одвијати по прописаном поступку у коме се поштују права радника али и уважавају интереси предузећа при избору радника који се задржавају на послу. Спровођење објективног поступка утврђивања вишка радника и поштовање општим актом и колективним уговором утврђених критеријума којима се поименично идентификују радници за чијим радом пресгаје потреба, као н обезбјеђење примјене објективних, хуманих и равноправних критеријума при остваривању права предвиђених за рјешавање статуса тих радника, чини само дио заштитних механизама које је од стране друштвене заједниде иотребно обезбиједити. Но, обзиром на стање цјелине односа у друштву пуна заштита радника који су као вишак дошли у стање неангажованосги тешко да ће моћи бити обезбијеђена, јер ће их привреда и остале дјелатности споро поново преузимати. Зато ни значајније ефекте својин-

49

Д. Драшковић: Статус радника у процесу својинске трансформације друштвених предузећа (стр. 41-50)