Pravo i privreda

које треба да се обаве заједно са привредним партнерима и надлежним властима Уније. Садржај таквих акција, односно програма, требао би да се креће око следећих циљева: 1. Остваривање веће кохеренције у политици легислативе Заједнице, која би укључила и рад једног система за реципрочно признавање националних регулатива, процедура и инструмената једнообразности контроле, који би били дефнннсаки на ниво Заједнице. 2. Промовисање конвергенције националних тржишта да би се умањиле разлике које могу резултирати и резултирају у тешкоћама у остваривању унутрашњег тржишта. 3. У оквирима компетентних европских тела рационализација и унификација система маркирања, сертифиднрања, етикетирања и слично, производа који се један уз други налазе на тржишту Заједнице, а потичу из различитих националних средина. Унифицирано означавање треба да омогући упоређивање које је, уколико шгје уједначено, тешко или је чак немогуће. Ово често ствара елементе за витоперење и конкурентности и информисаности потрошача. 4. Развијање културе квалитета на тржишту Заједнице. Шта ово значи у пракси? Функционисање унутрашњег тржишта значи да предузећа морају да се прилагоде новом правном окружењу - јединственом окружењу Заједнице. Да би у новонасталој ситуацији предузећа могла да функционишу, она треба да уложе велика средства да би извршила задато усаглашавање, односно стандардизацију. To је, посебно за мала предузећа унутрашњег тржишта, врло тешко, чак и немогуће, што доводи до тога да таква предузећа заостају за европским интеградионим процесом. Комплексност захтева за спровођење овог процеса не дозвољава им да прилагоде своје производне могућности новим потребама које одређује конкурентност. He дозвољава им да се прилагоде новопостављеним правилима. Некад је узрок недостатак финансијских средстава, а некад неодговарајућа. односно нефлексибилна управа. Један од задатака у стварању и развијању унутрашњег тржишта треба да буде и враћање поверења малим предузећима у сопствену способност да се прилагоде јединственом тржишту. Савет министара је 4. маја 1993. године, поред осталог, прихватио предлоге који су се првенствено односили на јачање управо овакве политике Заједнице. Целокупне мере предвиђене овим програмом треба да служе јачању улоге малих предузећа на унутрашњем тржишту. Међутим, у спровођењу ових мера Заједница треба да користи мере држава чланица, а не да заузме њихово место. (На пример мала предузећа треба да буду заштићена од ризика на који у великој мери утиче релевантни - национални порески режим који прати трансфер послова). Надаље, та мала предузећа имају тешкоће око добијања информација везаних за промене које прате стварање јединственог тржишта а самим тим и око

59

Б. Рилке: Значај стандардизацнје за унутрашње тржиште Европске Уније (стр. 51-64)