Predlog za potpuno suvremeno uređenje sadašnjih okruga, sela i varoši i budućih opština u Srbiji

И у

У тартару п у забораву.

Опробајмо п уверићемо се дакле сваки на себи да ништа од тога незнамо колико: читање, писање и основно писмено рачунање, н размислимо и паметно пресудимо па ћемо се уверити, да би сад п више, млого више знали, да смо више читали, писали и рачунали, и старали се, дато на прост, могуће прост, практичан начин разумемо и памтимо, нити би се п данас чак у сну трзали што не знамо по више листова о животињи и мртвим не виђеним стварима втд, итд, пзбрбљати.

И видићемо и пресудићемо да с чи-

· тањем, писањем и рачунањем и разу-.

мевањем тога можемо све и сва знати и изучити и да се од човека ништа, отело није.

Јест! Знам ја, да п сад стоје расписи, да се не учи на памет, но да то некако другчије мора ићи, али се заклињем : да то и при евој строгости или хвали, да нема бубања, — овако бива:

Зада се лекција одавде довде и код млотих професора и учитеља лепо и објасни или исто то али мало друг: чије прочита. Бак ко што га је Бог створио, јер се другчије и неможе, ако се на памет хоће, буба то и буба да му све иза ушију пуца,и научи. 'Ђак ијоле даровитији, то тако лепо издекламовати уме, да се и по самом ономе што на свакој тачци и запети стане колико треба и што суму гласоудари правилни, поуздапо мора рећи да он том разуме.

И дошста ово тш јест најсигурнији знак, да ђак који то тако мгговори ми о таним знацима прочита то ти разуме колико је нужно.

Али распис хоће да се то тако званим „својим“ речима каже,

И сад настаје втора мука и второ пршшествије и ђаково и учитељево. или проФесорово

Јер допста, нек су и ђак и учитељ или професор, Филаделфије, зној их спопадати мора кад год покушају да нагрде пили обично ређи да својим речима изкажу и испричају оно, што је у књизи мислило се, и дуго од хиљадама њих састављано и сачињавано.

Долази дакле опет оно али мало другчије, нагрђено.

Долази : Промени жено јело, а оно кунус те купус

Дакле: кад се на памет буде учило само оно што је мајнужније тј. ако се нађе да шти ита бег чега се неможе даље, ако св то на памет не изучи, онда то, само то, нек се ч учи ма памет и онда ће 100 пути ђацима лакаце бити, пиколовати се, јер тога учења

а све остало треба читати и читати, писати ч птсати, рачунати м рачунати докле фоћеш. И онда за то т много. мање времена на један дам чли недељу но само дужег и дужег повторавања по годинама треба па да се љлиного т маного више, а љминого ф много љакше научи и зна што треба, мо досад што је било.

Правило је необоримо: да се читање чттањем, птусање писањем рачунање рачунањем КИЛ што виле то боље ш да бољег метода нема нити имали може. А то све није ништа тешко као оно грозно учење на памет, и ништа толико ствари шкодити неће па ма то читање, писање и рачунање било и на најмеханичнији начин исто тако као што нам пишта пе шкода што једемо и пијемо, ходамо п стојимо, лежемо и устајемо и премноге ствари па и само

читање и писање на најмеханичнији

на памет сасвим би мало морало бити