Pripovetke / Branislav Nušić

19122 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

— Е, ове ћу године, ако Бог да, на одсуство у Београд.

Те речи г. Стојанове одмах тога дана прођоше у комшилук, па одатле у другу малу а сутра-дан и у чаршију. И онда у чаршији когод је свратио. у овај или онај дућан да крај тезге свога пријатеља попије кафу и поразговара реч-две, почињао је разговор са;

— Чу ли шта се говориг... Г. Стојан мисли ове године у Београд.

Па и у начелству само тај се разговор водио. Г. начелник дошао у канцеларију, подсекао нокте, очистио муштиклу, савио цигару, наручио кафу и решава се; да ли да почне да ради или да не почне још, а господин помоћник улази полако и назива добро јутро. '

— Добро јутро, господин Лазо.

— Како, господине начелниче, како2 Ама је ли истина — пита љубазно помоћник.

· —— Шта, господин Лазо2

— Па то, да мислите ове године у Београд»>

— Па... отеже г. начелник ...мислим г. Лазо. Нисам био ево већ седма година. Немам никаква посла, али хоћу да одем мало, да се видим са господином министром; имам и нешто фамилије, па и да купим што за кућу...

— Ако, ако, и треба г. начелниче. _

Оде затим помоћник у своју канцеларију, седне и понови исти посао који је господин начелник већ извршио, то јест подсече нокте, очисти муштиклу, савије цигару и наручи кафу, и — таман да приступи послу (умочио је већ и перо) а секретар улази полако у канцеларију. -

- = Добар дан, господин помоћниче,

= О, добар дан, господин-Симо.

— Ама, је ли истина, господин-помоћниче, да господин начелник мисли ове године у Београд» пита љубопитљиво секретар. · | В–

== Да, да = „одговара "важно г. помоћник. —