Pripovetke / Branislav Nušić

124 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

и разна злодејства чинити. Она је одрасла у доброј и часној фамилији и васпитана је све са самим примерима, а није као ти, што те јуре људи за паре, па кад ко дође у дућан а ти се сакријеш под тезгу па онда: Цајо молим те кажи нисам код куће. Онда ти је добра моја ћерка је ли, гољо један. Није те срамота што те већ цела варош зове „Фортуна“ него још имаш образа и неко сребро да спомињеш. То је сребро моје, бре, и ја сам га с муком и поштено стекао, а нисам се крио под тезгама. А што кажеш односно као муж, да си остао без брачног живота, па да ти се моја ћерка за 15 дана врати, ти мислиш с тим неког да плашиш. Не плаши се мечка решетом! А ти, фортуно једна, изволте на суд, али плати прво седмомесечну кирију, плати Михајлу 47 динара; плати Стошићу онај интерес што си му зајео; плати Попићу 92 дин., па онда дођи на суд да и ти неку правду тражиш. Ето то ти је мој одговор на твој оглас што тражиш Цајку да ти се врати. Живота Хаџи-Настић ситничар.

2:

Оглас бр. 302. од 14. јула 1885. год.

Јављам да сам у овд. вароши отворила бакалско-мануфактурну радњу, коју ћу водити под мојим именом

Јелисавеша Спасић

и у исту радњу сам узела као деловођу свога мужа „Јанићија, с тим да се из исте радње нико не може за његове раније дугове наплатити, нити он може горњу фирму задуживати. Ово јављам на основу трговачког закона. Примам“ се за деловођу Јанићије Спасић. = Извадак из једног „додиса из унубрашњости“

У неким београдским новинама од 14. септембра 1885. године:

„Па тако на пример, је ли познато Госпо-