Pripovetke / Branislav Nušić

ЈЕДНА ПРИЧА САСТАВЉЕНА МАКАЗАМА 125-

дину Министру Војном каква све насиља врши потпоручник Радован над војницима овога батаљона. Крајње би већ време било да г. Министар премести потпоручника из овога гарнизона што би задовољило сво грађанство овдашње, јер се Радованова насиља не могу више очима гледати.“

Оглас бр. 7. од 4. јануара 1886. године. Јелисавети ћерки Животе Хаџи-Настића а бившој мојој жени.

Цајка. Ти и твој отац, тако рећи ситничар, ви сте на мене скочили као какве жртве, само да мој опстанак и моју невиност подријете. Кад си хтела опет онако што си се враћала код мене па из почетка све „цили мили,“ све „мој Јанићије.“ Твој отац није ме ни звао друкче него „фортунице моја,“ „зете мој,“ па све тако, док ме нисте преварили те сам сво моје имање и сву моју радњу пренео на твоје име. То је све учињено помоћу мисли и преваре твога оца. А што је твој отац уобразио да буде кмет а и ти што си се фалила како ниси васпитана да будеш жена једног бакалина, то би знате волео да знам, да ниси случајно рођена да будеш официрка. Ово ти знаш, Цајка, зашто ти ја кажем, па се сети кад знаш. А што сте ме ви, ти и твој отац, данас оставили без коре леба, ви тиме мени нисте одузели невиност и чест пред грађанством, јер мене сваки познаје као човека трговца а не као ситничара. А има и суда хвала Богу, па ћемо се и

тамо видети. Твој бивши муж

Јанићије Спасић.

Оглас бр. 69. од 14. априла 1887. године

Пошто моја бивша жена Цајка није хтела ни до данас лепим начином да се врати и са мном продужи брачни живот који је управо са мном и отпочела, по законима и Божјим и црквеним, то овим јављам пријатељима да она ни до данас није