Pripovetke / Branislav Nušić

АУТОБИОГРАФИЈА 157

ћутао. Било је професора који су били радознали да му чују глас: било их је који су изишли из стрпљења те га преклињали да каже ма што. Због тог његовог ћутања професори су били у неприлици, у толико више што нису могли да сазнају према којој грани науке он управо има склоности. А он је, види се, ћутањем то врло вешто прикривао. Било је професора који су покушавали и да га нагоне на говор. Професор математике, на пример, уживао је да га уштине за уво, али је он и на то ћутао, а професора гледао дрским погледом, који је својствен у мојој породици.

Ја сам, међутим, срећније прошао кроз школу но сва моја породица. У основној школи обично је овако ишло: пет дана нисам ништа радио, шести дан носио сам реграцију учитељу, а седми посвеЋћивао Богу и, према томе, одмарао сам се. Учитељ првог разреда, сећам се, волео је пастрму; учитељ другог разреда волео је сланину, а учитељи трећег и четвртог разреда волели су јаја, и то су морала бити здрава и чиста јаја, јер ђакон Илија — он је био учитељ четвртог разреда — узме свако па гледа према светлости и које не ваља враћа, те му се мора другим заменити. Једанпут, кад није било у кући јаја, украо сам насад из комшилука, однео попадији, а ова таман месила свом ђакону патишпан, па сручи осам малих пилића у тесто и већ сутра-дан могао сам говорити какогод сам хтео лекцију, нисам могао добро проћи. Најзад, кад би дошао испит, однео би и мој отац своју реграцију и ја би опет прошао.

И кроз гимназију сам добро прошао. И дан данас ме се сећају сви моји професори, као што се и ја њих сећам.

На пример, какав је то био мој професор географије. Данас нема тако јаких људи у Србији. Шака му је била као лопата, Боже ме прости. —

Можеш ти врднути главом како хоћеш, он те не може промашити. А имао је и нарочити метод очигледности у предавању. Тако, на пример, треба