Pripovetke / Veljko Petrović

100 ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ

мршти ли се на њега Јанош, Мацко неприметно обрне главу и мирно се удаљи, да легне у џбун крај чесме.

Он воли зато Мацка, јер је скроман, ћутљив и топао, а они му баш зато сад пакосте. Он треба да је мудар и да презриво пређе преко тога, али душа му се буди: туга и јед му се проваљују; над мирним полусном разбегавају се угодне и дискретне магле...

У кухињи се тужили да дрва за потпаљивање нису довољно ситно расцепкана. Јанош је сад ударао секиру у пањ пре звона које оглашује обед, и журио се пред кухињу, са изразитом жељом да смета осталима у оговарању. Својим дурновитим ћутањем и мрким блењењем у под или у зид, он је хотимице изазивао пецкања. Као да га је дражила игра савлађавањем; а то га је тако тешко стало.

Неким јелима је замерао... Демонстративно је умео да одгурне од себе изрезане тикве без меса.

Кухарица је плачући ишла на тужбу игуману.

Кад га је игуман дозвао на одговорност, позивао се на тежак рад и на потцењивање осталих који не знају реда, глупи су и безобразни, као да су у „хербергу“ а не у манастиру.

Дрхћући је сишао у кухињу, поднео се кухарици под нос, која је цикнула од страха и нечисте савести, и презриво јој бацио у. лице:

— Гуско!

То је значило ратни ултиматум. Наравно, слабија страна, без савезника или боље рећи, тек с једним оматорелим, дугоухим копитарем, морала је извлачити дебљи крај.

Доказивали су, да не ваља што се толико дружи с магарцем, јер ће попримати све магареће обичаје и навике.

Јутром би сви стали на ходник да посматрају како Јанош гони Мацка. Алекса озбиљно упире прстом:

= Видите, нисам ли ја рекао, са профила је сасвим налик на Мацка! Пљунути Мацко ће бити за коју недељу. — И заорио би се смех. Неки би се обухватили око трбуха и тресли, женске би чучнуле, а отац Севастијан би рукавом очи тро од кикотања.