Pripovetke / Veljko Petrović

НАШ УЧИТЕЉ ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА 55

лишће од лозе угледао сам у сенци за столом Чичу и попа Душана, кога су звали поп Галама, јер је увек викао и читао еванђеље као да се свађа с парохијанима. Поп је певуцао једну стихиру, а стари је горе-доле чешљао браду, крхао је међу прстима и грискао. Иначе је замишљено гледао у шах. Кад је учинио један корак, поп се насмеја: — а-х-а, дакле та-ако-о! Е онда ћемо ми вас по глави! Шах! С главе риба смрди, с главе риба смрди, с главе риба смрди! — и поче ту реченицу да пева у петоме гласу.

Владислава је ухватила рукама преко ноге пребачено колено и непомично пазила на плочу.

— (Отац, начини рошаду !

Поп је погледа изазивачки и подругљиво рече: — Ех, шта се ви, врајлице, плећете у ствари које су тешке за ваш женски мозак. — Опростите! — дурновито одврати Владислава и одману раменом, кад ју је поп тобоже очински ударио по њему. Поп на_ стави певати кроз нос и шмркати и бирати изнад фигура у ваздуху, као не знајући на коју да се одлучи, а другу руку спусти и — тачно сам видео стиште Владиславу за колено. Владислава утегну усне, још оштрије, силом упре очи на сто и хтеде полако одгурнути мушку руку са колена. Али ова се припила, коштата и неустрашиво силеџијска. Борба руку свршила се тако, да је Владиславина танка, · бледа ручица пала на крупне,. чворнате прсте, и још их својом бојажљивом, уздрхталом снагом тешње стегнула око свога рођенога колена.

= Ех, куд пукло, — да пукло! — Кликну поп радосно, а очи му се засветлеше, те покрену топ против учитељеве краљице.

— Шек и шек до зоре!

Владислава устаде бледа, протеже се ломно, као сана мачица, зглади блузу на прсима, и ако није била прашна. Затим се окрете и лаганим корацима пође у ходник. Са ходничких се врата обрну. Из полуотворених врата још се забелело њено дугуљасто лице и црне очи, па се намах трже, и униђе залупивши врата за собом.