Pripovetke / Veljko Petrović

58 ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ

да игра, пошто су мушкарци прљави, и она, и кад се рукује с њима, после не може довољно да пере руке сапуном. На прстима јој, каже, дуго остаје воњ духана и механе. А не устручава се стиснути жилаву и црну шаку попа Душана и пушта да је овај пољуби у груди. Моја детиња душа се бунила против тога, јер је нагонски осетила присуство једне непријатне лажи. |

И ако уверен да радим ружно, и опет сам отишао Мити да прислушкујемо.

Путем смо се срели с господином и с госпођом учитељком. Ишли су на колима. И опет ваљда на гробље или на салаш, где господин тресе мед из кованлука. Ћутао сам, али сам чекао да Мита, који све сме да каже па чак исмејава и хроме јавно у школи и ако зна да је Симина тетка хрома, да он баш рекне оно на што сам и ја помислио.

— Аха, сад ће бити сами!

— Хм!

— Јесте, богами, — и био је весео, као кад наиђе на какво непредвиђено врапчје гнездо.

Мита је имао право. Поп Душан и Владислава су се шетали горе доле по башти и живо су говорили, али тако, као да су се бојали да их когод не чује у празној кући. Он је сваки час застајкивао, као да је хтео сести, али она се брзо окретала, још док не би стигли до сенице и до ходничких степеница.

Он је говорио и хтео јој је да ухвати руку. Она није пустила, али тако као да и не узима на ум шта он хоће.

Одједном она стаде и ухвати се рукама за слепе очи.

— Али зар ви не видите да је то немогућ положајг — И затворивши очи настави: — ја нисам, нисам довољно прибрана, не знам како смо ми ц дотле дошли. Ја, ја не знам шта ви хоћете, не знам управо, шта ја хоћу. То је да се полуди. Смилујте се, молим вас, ако ме волите, смилујте се!

Он је ухвати за руку и она пусти.

— Нашто ме мучити таквим питањима 2 ја ти