Pripovetke / Veljko Petrović

68 ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ

5

После смо га ретко виђали. С ћерком се није измирио. Она је у једном далеком, убогом селу, где је поп Душан парох. Стари учитељ је у пролеће легао и није ни устао више. Владиславу није пустио пред себе, али примио је наше љубичице које смо за њега набрали у шумици. И насмешио се на нас, онако жут. На гробљу смо му ми појали, а мати и кћи су се плачући грлиле. И поп Душана сам онда видео. Али није више онако прав и очешљан као пре. У вароши говоре да је владика рекао, ако Владислава не оде од њега, неће добити бољу парохију. А штета је каже, за њега. Могао би се и закалуђерити. Али он никако неће.

1910.