Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1082 |

Енрика га поздрави — кад је ову одају напустио, клекне она пред распеће, које јој је отац Роза за побледњу ноћ донео — он је хтеде тешити — Енрика се сама моли-

ха, њој је био пут небесном оду отворен! — Те ноћи однесу слуге Фермудесове своје справе“ на

плас Шедру — народ јес гнушањем избегавао — народне клетве беху јавне, и непитаху као обично које жртва. Народ из Мадрида је знао, за кога се ово спрема — обори

чи доле, као да им стид беше од овог грозног дела !

Херцегиња де ла Торе је више важила у народу него краљица Изабела, ! |

Вече се 29. септембра 1.868 приближи. Краљичини оклопници машираху кроз мирну улицу нласо Шедро и ставе се у два реда, као да би хтели свет да растерају ли ове мере не помажу.

Једно оделење оклопника отпочне тај спровод, који је од двора пошао. -

Три судије су ишле за овим оделењем — за овима Енрика у црној хаљини — опет три судије — после гроф од Теба, који је огрнуо црн огртач.

___ Повде ових видесмо два ћелава, духовника, за овим шест до осам калуђера, а десет корака за њима ишао је стари Фермудес.

Улицама куда је овај спровод ишао, поврви свет девојке клечаху — жене дизаху своју децу, и с моносом показиважу на црну доњу — људи посипаху пред њоме цвеће, да она, n Рамиро по овом иду — старци су капе скидали и склапали руке. То не беше спровод на губилште, него највећа слава. ка |

Овечаним поретком смести се свет OKO убилачке спра-

ве —- ни једно око није остало без суза, кад је спровод ближе дошао. На околним кућама виде се црне заставе и елорови -- женско и мушко беше све у црно обучено.

_"Сунце се приближавало западу, кад је опровод на губилиште дошао. Фермудесове слуге стајаху на црним сте=

пенима, само један од њих открије пањ, који покривен беше.