Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1088

"Судије се попну на степене, а у народу 06 чује жагор — неки вичу:

„Краљица — где је Изабела. Бурбонска — у Мадрид штоме ! Нека буде сведок !- ·

На све стране почне неко гунђање, јер нису видели да двор има сажалења. у

Да ли је Краљица о овоме напред знала те не хтеде у Мадрид доћи # :

Кад се херцегиња де ла Торе у својој црној хаљини на степена попела, чуло се јасно уздисање госапа — ал људи викаше !

„Видите — она умире за херцега и нас ! Ова не дрће нити се плаши ! Слава мучитељци ! Слава херцегињи де ла Торе !“

Енрика се зајиста успужа горе, где ће јој последњи тренутак избити. Она беше бледа, можда од црне копрене

коју је на врату имала —_ тело је гордо усправила — ништа је не издаваше, да се смрти плаши !

Не беше ока које се није заплакало ипак је уживао свет у њеној смелости !

И гроф од Теба се попне без страха — поред њега

се журише свештеници и калуђери горе, да своја места заузму,

Фермудес и његове слуге последњи заузеше своја ме-

ora — Фермудео скине свој огртач, док је Један судија пресуду читао. i Трозна мирноћа. беше сад — све очи беху на хер-

цегињу де ла Торе управљене, "на Енруку, која је после тешких мука и страдања најужаснији тренутак доживела -= сна је била краљичина жртва — она мораде умрети! И при самој смрти се сетила Изабелиних речи, да њена лешина неће на миру остати, него да је на пут одвуку, где мора Серано проћи.

„Извршиоче“ — викне судија који је пресуду прочитао на фермудеса, који је своју црвену кутију већ у руди држао — „извршиоче“ чините своју дужност !“

- _ Фермудес прими пергамент, на ком “беше написано „у име краљичино“ — потом отвори кутију — светлећа се