Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

156

„Дакле да је ја на чување примим (0, то љубезно и лепо детенце!“ рече једно-ока, с пе пријатним улагивањем, и пружајући руке да дете узме,, дај те ми је!“

„Ово дете ми је неисплатимо, Маријо Нопардо, ја га препоручујем твојој бризи и нези, али не, да му буде, као оној копилади тамо што полумртви на слами леже, него да га ти, растављено од људи за мене овде сачуваш! Тешко теби, ако ја за кратко или дуже време од тебе њу устра-

жим, а ти ми кажеш да је међу Ангелима. Тешко теби ако

га ти не ушчувалш као своје! Дакле учиниш ли овако како ти заповедам, знај да ћу те богато наградити!“

„Ове тако, како ви заповедате, висока госпо! Та је девојчица вами драга. а ја вас уверавам да ћете јој се радовати када је после године и више опет видите и однесете!« увераваше стара једно-ока,

„Да ли ћу сама по њу доћи, и када не знам ти да_ нас ништа казати,“ продужи страна,, но чујме и добро у-

туби, Маријо Нопардо! — видиш овај прстен, добро га погледај да га не заборавиш, један смарагд, украшен с драгим камењем, и у том смарагду краљевска круна са сло_вом „К“ ;

„Краљевска круна, са словом „К!“ повтораваше једно-ока, и поклони се истом за знак почасти, јер сад тек чује и види да са једном високом гослом а може бити и са каковом краљицом посла има.

„Кад ти ко год, па ма који тај био, овај прстен донесе, онда ће ти то знак бити, да ја то "дете не желим више видети — ти ме разумеше“ —

- » О, сваку реч, врло добро! Ослоните се на мене, стара ће се Нопарда тачно вашој вољи повиновати, висока госпо, но ипак —- како је име остату 2“

„Именују је Маријом, Марија Енрика! али је ти зови Маријом, тако ти заповедам, име оца не приноси к ствари, за тебе вреди само моја жеља и овај прстен, ког си видела! не заборави само смарагд с круном!

„И са словом „К“!« додаде једно-ока, „моје је пам-

тење још младо, висока госпо;;