Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

NE 157

Страна раствори огртало, одвије дете и преда га Нопарди, она погледа, још један пут на лепу девојчицу , која је своје невине очице ко њојви упрла, по том се опет са свим увије и пође к вратима.

„До виђења Маријо Нопардој“ рече она б оштрим гласом, махаше белом руком поздрављајући је, п нестане је преко прага колебице, коју је једно-ока до прага испратила без престанка за њоме клањајући се.

„Оетани самој“ заповеди госпа, да је неби и даље Анђелска производница посматрала.

Мевец спушташе освоје зраке преко високог, лепог и витог тела , к обали хитеће непознате. Ваздух у колебици беше тако нездрав, да је морала, чим је из исте изишла овоју копрену за магновење подићи и свежег ваздуха се нагутати, она се окрете, једно-ока, беше у колебу ушла, она подигне копрену, месец осветли јасно кроз палмово грање лепо, п мраморно лице Ајино.

„Грофица од Генус, која је жигом целатским обележена, све ће вас у своју власт добити; рече она, једва да се чути могло, по том опет спусти копрену и приближи ве брзо к чуну; који ће је у Мадрид пренети.