Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

XVII, OSa ЕНРИКА И АЦА,

Оне исте ноћи, када су дигани своју изгинулу браћу

о кукањем и чудно звонећим песмама у таласе реке ква-

лараме, сађанили, клечаше Аца са брижним погледом поред „беле жене,“ која, од кад је оно онесвештена, пред Јозефом пала, још к себи није дошла, Врела грозница је Енику тресла и њезино румено лице горело је у грозничавој сатри, а њезине уснице покретаху се грчевито тако, да је Аца, већ у сумњи био да ће икада к себи доћи; клечеЋи пред њом није ока 0 умиљатог но болног лица скинуо. Он јој лађаше чедо с' неком водицом, коју је стара Сира спремила и цеђаше јој по гдекоју кап и у осушена уста и горећи језик. | И стара Сира клечала је поред једне, од маовине начињене постеље, испод букових дрва; Отари Краљ цигана који је добивену рану од пушчаног зрна, запустио, овећаше тек сад отрашне болове. Он сад подере рукав своје кошуље и пружи своју надувену руку, са шкрипећим зубма, Сири, да му рану превије.

Стара Сира, мајка цигана, викну уплашено, видевши рану, која је већ црнети почела; она дакле одвуче брзо Краља к постељи, и намести га тако, како би тело мирно лежало, па похити, да својом вештином, најбољи лек ради предупреде упаљења, набави. Стара Сира познаваше тајне природе, биле и корење врло добро. Ни једне болести није било проти ву које она незнађаше лека, но шта ће овде, где је _опас-

_ ност тако брзо наступила, где ce крв већ тровати почела“

ту се мора брзо помоћ наћи или је све изгубљено.

Тоје познала стара бира, и за то није само за рану ладеће средство, но побринула се да п теј скува, који је, тражила

PA AAA