Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

Служитељи одма, са особитом вештином и брзином, послуживаху госпе с воћем п послатицама, пз свију земаља, а господу са ксерским вином. Дон Мигуел стајао је са својим старим ратоборцима и пријатељима, генералом Леоном и Борзом, на којима се могло приметити да, о некој особитој важности говоре, што је и младог Дона Франпишка к' њима ближе привукло, на кога су лепе госпе умиљате погледе почешће бацале.

»Будимо искрени, господо, и са овом садањом изменом задовољни,« рече на један мах стари дон Серано, »шта су наши краљеви принеди — зато нека буде једанпут и краљица у шпанији! Помислите само на Филипа [1., који је шпанију у пропаст водио помислите на. Фердинанда тог грозног краља са, »тлгарским срцем !«

» Проклета успомена, « у предградију Растро пли улици Толдо, код јавни блудница, бијо је Фердинанд најбољи! рече Борзо.

» Тешко тој земљи, где се тако шта, трпити мора, Дону Серано! Помислите на Рига, који је себе, међу хиљадама бајопета, у највећу опасност бацио, и краљу живот спасао. — Фердинанд му је за то витешко дел» захвалио тиме, што га је, после неколико месеци, на најгнуснији начин убити дао !«

»И с тога вам баш и кажем: нека, је Богу хвала и слава, што се шпанија; курталиса краља Фердинанда!« рече озбиљно и охоло Дон Мигуел; »шта дакле имамо да псчекујемо од Карла његовог братаг дар бе он неби држао правца Фердинандовог, п наше мило отачаство упропастио 2 Не, не господо, и ако се Карло са својим четама, противу привремене регентовице Марије Кристине бори и у том боју млогу благородну крв шпанских синова пролива, ипак ће Кристина остати своме обећању верна, Које нам је, по смрти свога мужа Фердинанда, када је узде земаљске управе у своје руке узела , пзј вила, а то је: »Олободан дух и људско достојанство нек се у Шпанију усели !

» Лепе речи, дон Серано, слободан дух и људско достојаноство обоје. је било изумурло, рече Леон — али —

» Ја сам за регентовицу, заузет исто тако, као и мој друг Борзо — а то сведочи наша продивена крв за њепу ствар! Али Еспаргеро, Сурегент и Херцог од Лухане — није шпански избавитељ!« |

Дон Мигуел и Францишко за чуде се овим речима.

»Он је велики војсковођа — а не регент!« настави Леон даље, он се брине само о војни, води рат и држи да ће се све остало само вршити. Будите уверешпи, — де ће Инквизиција, то проклетство Шптаније за кратко време све поплавити, и да ће попови, свој заповедајући и кужни глас опет подићи !«

» Марија Кристина, не држи с Ј езуптима !«

»Али ће попови с њоме да држе, ако се сама, у себе не зла рече тенерал Леон раздражено.

»Ви сте мало угрејани, « рече Серано — » Дон Еспартеро је мој пријатељ! Али преко свега — Марија Кристина, није краљица, но само регентовица донде, докле млада краљиц Изабеаа не постане пунољетна !“