Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

Марија Крпстина, по свршеном свом птрању, повуче се изга Једне завесе, која је за њу смештена била и поред које је стајао Херцег од Лухане, који је такође престао с' младом враљицом играти. — Тре-

" нутак решења приближује се — Шампањ пзбациваше своје пскрице из сребрних чаша које су на столу из'а псте Завесе стајале, — Регентовица мали св за једну од истих чаша, а Еспартеро, који ближе к' ЊОјЗИ ступи, понуди је воћем које се на једној грани, поврх ње, видило.

»Ви сте врло предосторожни домаћине п Херцеже,« рече реген-

товица полу-тласно, С пустивши Ce Ha једну наслоњаћу »ја пмам да, вам најавим моје признање, за краљевски украс вашег дворца, који је

| пас ради учињен — али, преко свега, немогу вам признати да сте све учинили, јер између оволшких Високо-достојника. невидим баш оног кога сам се надала првог видити |« | _ »Моја сурегентовица, као Да се нешто мало љути, што сам једног ново-скалупљеног Херцега при позиву превиднио.«

»Превидили Ја мислим, да Херцег. Ријанцарес треба да заузима овде прво место! ви се смешите, Генералу2 Али тај осмех мене узнемирује |«

»Ваше Величанство, ја сам Држао, да Херцег Ријанцарес, бивши тело-хранитељ Мунос, не спада у круг Генерала и Благородника!« рече Еспартеро охоло. —

УОн је као п ви Херцеже, мојом милошћу на тај степен подигнут, у ком сада као п остади шлемићни свако право ужива! Ако се не варам

7 Тарансон и Гранатула, не леже у великом растојању једно од друго !« 29 | " Еспартеро побледи, — Регентовица хтела, му је с тим казати, да i Мунос, син једног ситничара из Тарансона, псто право има“да великим

• постане као и он, син једног возиоца из Гранатула.

Еспартеро у својој моћи, високој слави п уображењу осети, како

MJ се крв у главу подиже, — како му рука дркти, — Храбри човек држао је да је време сада, да пон с владатељком отворено говори. " »Ваше Величанство — ја сам дужан па, моје звање, захвалити једино“ само народу п овом мачу, на који, у овом тренутку, гордо руку 'метути смем !«

УАли је народ мадридски непостојан, Херцеже !«

«Не баш тако, као што ви држите, Ваше Велпчанство, јер народ мадридеки знаде разликовати. — (0' милујте cela —

Еспартеро, претисне иза завесе прикривени федер, у ком магно| вењу друга зивеса, од зелене свиле покрије улазак. — Марија Кристина, 1 виде се усамљена са Еспартером, који пред њу клекне, —

У »Шта је то, Херцеже 2 « проговори она» MN »0' милујте се, вашце величество, — дигнште руке од тога Муноса,

"који достојанство ваше круне у прах гази, који ће нам сваку наду,

„коју у вами имамо, са, продрзљивом руком смрвити! Јасам овај час с'

Пе радошћу једва дочекао, Да вас клечећи олпм: Забраните своки утицај

Томе човеку — не заборавити оне речи, које сте с“ балкона дворца, са al dCDBOM народу пзрекап! |