Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

ко о

Марија Кристина устане — њене, не башцрне очп севаху ватрено, које су казивале јасније п од самих речи, да бу је Еспартерове речи дубоко дирнуле. - ;

УКакови дакле савет имате у преправности, Херцеже, кад се по казујете тако вашу вештину, за овакове шегачине 2«

уЗамену, = утица: ког данас Мунос има, Да имају духовници, посредством кошх се, о народом најлакше управљати може!«

Преко уснипах Марије Кристине, превуче се подсмевателни осмех одважног предомишлења и признања.

»Јасам мали краљичина, И Регентовица. Шпаније, Херцеже! Подитните завесу!<

Еспартеро се диже — полако дирну опету постојећи федер полако ве диже зелена. завеса, и као некаково волшебетво указа им се опет дворана, у којој двоје и двоје по такту се неком живошђу играју.

Херцег од Лухане увидио је, да. је одпочету ИТрУу изгубио он се осећао невољан и озлојеђен, што је његов предлог тако ладнокрвно одбијен, и одпоче га његов понос гонити, Да тој Регентовици покаже, коме је она. своју ладноћу, одвралност и неку мрзост указала. МУ

Не престано чује се с поља весела вика, — Еспартеро се осмејхује — њему се нека, утешавајућа мисао појави. — e

„Нека, дакле буде«, рече он тако јасно, де су около стојећи офипари чули, »да народу мадридском изјавим моју благодарност за ова унапређења! |

Он узме своју чашу, У којој је половине шампања било, приступи 6: првоме прозору = отвори га.

Млоштво опази победоночног Херцега, и радосна вика, која. је торе допирала превозиђе његова, очекивања — он их поздрави — И пошто је своју чашу У здравље народа. испио, буде одпоздрављен о простора Плаца. Мајор с громовитим живио и пупњавом.

Регентовица у једаниут побледи — она се сетила штаје хтео, Херцег од Лухане, са овим одпоздравом казали.

у том магновењу приближи се победоносном еспартеру његов послужитељ и пружи му на једном сребрном нослужавнику два писм ! — од коих Хорцег једно узме и одпечати. Извешће, да је какова битка, изгубљена, неби га У овом победоносном часу тако уплашидо, као што су га рочи овог писма уплашиле

» Леон и Борзо су ваше издаице И спремају вам удар, којим да. вас оборе — ја сам њихове речи са заклетија чуо« = стајало је у пи" сму, које је Еспартеро, Е: себи дошавши, брзо у џеп стрпао, и узео потом, друго писмо, с којим је желио да своју узбуђеност прикрије. Ово друго писмо добио је од његовог друга и ратног учасника Дона, Мигуела Серана — Херцежево лице мало се разведри, и брво упита.

„Где се находи млади племић Серано = Ва

„Млади Племић чека У предсобију

„То га доведи овамо, ја се раду.

3

Еспартеро, корачајући од прозора Е

дтовори слуга. м што га примити могу |“ рече вратима предсобним, 19 војих се