Prosveta : almanah za godinu ...

2

круг свога деловања и пролазног становања. У њиховој поворци ишли су православни трговци — већином Несрби — Грци и Цинцари — до Пожуна, Ђура, Коморана, Кашаве и Егра. Наше чете и великаши досезаху до Дебрецина и Великог Варада. У томе пренапону смо сем искрвавили. Дотле су привредно и просветно и онако знатно напреднији Немци («швапске капиталисте») куповали земљу и мирно освајали наше општине. Разбацане базе у туђинском мору горње и средње Угарске морале су се денационализовати. У деветнаестом веку, после Наполеонових ратова, дошло је ново велико дело Војводине: њезин велик удео у државном организовању Србије па п Црне Горе п Босне и Херцеговине као и стварање свесрпске националне идеологије, као књижевно-културни пи политички програм». Чим је, после устанка Карађорђева, један комад српске земље ослобођен, почели су наши људи прелазити преко Дунава и Саве. Међу првима је био Доситеј Обрадовић. Кад је требало организовати државу, Карађорђеви сељаци, – који су се умели борити против Турака, али који су слабо разумевали културне послове, — морали су се обратити за помоћ својим културно напреднијим сународницима, који су их, и за време борбе с Турцима, и морално и материјално помагали. Уређење државне администрације и судства, отварање школа, оснивање разних завода и установа — све је то заиста и био у главном посао овдашњих Срба, који су зато били нарочито позивани. Исто је после било и за Милоша Обреновића, само с том разликом што је све даљи и јачи развитак нове српске државе привлачио све нове и нове струје спречанских» Срба. Год. 1885. су на пример, већина државних учитеља основних школа у Србији родом из Угарске и Хрватске.“ Како је још доцније «пречанство» водило у културном развоју српске државе, о коме говори и Г. Слободан Јовановић у својој књизи Уставобранитељи п њихова влада, (Београд, 1912, стр. 40—1). Све важније установе у Србији створили су наши Срби.

Год. 1808. оснива прву велику школу Иван Југовић, коју после, 1830, за кнеза Милоша, обнавља и наново организује Димитрије Исаиловић. Год. 1838 Срби из Угар-

" Др. Тих. Остојић у Летопису Мат. Срп. 1913 год; књ. 296,