Prosveta : almanah za godinu ...

— 13 —

ске отварају Лицеј. Професори Лицеја оснивају 1841. Друштво Српске Словесности, прво учено друштво, из којега се после развила данашња Академија Наука; први чланови тога друштва су све сами Срби из Угарске, (осим Симе. Милутиновића, који је родом Босанац, али васпитаник угарски). Народна Библиотека, Музеј, Позориште — све су то творевине овдашњих Срба.“ Све док није приспео нов нараштај србијанске омладине, који се школовао на страни т. зв. «Паризлије» — није Србија имала друге интелигенције сем школованих Срба из Карловачке Митрополије.“ Да су и сада, све до 1914. ти крајеви дали саразмерно већи број културних радника но ма који други, знаће сваки ко је с пажњом пратио наше књижевно-научне публикације, читао спискове претплатника и чланова разних културних установа. Но дали су ти крајеви људи и туђини: да поменем само г.г. М. Пупина и П. Радосављевића у Америци, који делују корисно по нацију. Обратно н. пр. Др. Н. Поповић досадашњи гувернер Аустро-Угарске Банке и сада угарски министар финансија и шеф-физикус велеграда Будимпеште Др. Ј. Маџар(евић) изгубљени су као још и многи други од вредности. На тај се начин смањизао тако важан друштвени слој школованих интелигената. И пород им је остао изгубљен за Војводину. Слабила је тако и привредно (јер су сви ти људи представљали читаве капитале) и култуно. Културна висина Војводине мо рала је осетно патити услед такових губитака великог броја својих најбољих раденика |

Но и опште политичке прилике допринеле су томе да је српска културна организација почела спорије напредовати, да се почео губити слободан видик на културу Запада: шовенска Угарска од седамдесетих година на овамо свесно је поништавала све што би могло служити ферментом посебних народних културних скупина, што би могло бити ослонцем немађарских ма и само културних тежња и и акција. Поништаване су месне и обласне аутономије са њиховим многобројним немађарским школованим чиновништвом, укидане су културне установе, или онемогућен

" 1дает. Њлает.

">

Сл. Јовановић: Уставобранитељи, стр. 59.