Prosveta : almanah za godinu ...

— 14 —

њихов даљи развој и бројни прираштај, око којих би се могли груписати независни интелигенти. Омладина немађЂарских народности упућивана је готово искључиво у мафЂарске средње и више школе (с изузетком Срема), отежаван је сваки духовни и лични саобраћај са културним средиштима како Југословенства тако и Европе западно од Пожуна. Многобројне културне везе Војводине са Румунијом, Аустријом и Немачком постадоше «велеиздајничким појавама» које мораху престати. Немачки језик, којим владаху наши очеви потпуно, престао је за млађу генерацију бити каналом европске културе. Пешта са њезином америчко — азијатско — семитско импровизираном културом, у којој има истина свега но без хармоније и с мало укуса, постаде врелом образованости најмлађег нараштаја. А како је и та пештанска култура била виша и раскошнија од- културе наших многобројних но бедних југословенских средишта то је још рађала извесно презрење према Балкану. Од 1900 год. почео је ниво војвођанске интелигенције да заостаје па и опада. Ниво нам се устајао, жабокречина нас покрила. Како нам је «грех источни», конфесионална организација, остала до данас једином одбраном према Мађарству, то постајасмо уз њу и кроз њу по карактеру све то конзервативнији. Та конзервативност доприносила је честом неразумевању Војводине од стране и иначе разумнијих људи, нарочито у Србији. У нашим још до јуче мочарним равнима дух је и онако склон тромом пасивизму и постаје стационаран. «Добар живот» услед сразмерног благостања учинио је још своје. И велик се део нађе или епигоном културе «карловачког пјенија» или васпитаником мађарске џентрије, тог простачки претенциозног Полуевропљанина игноранта. Карактеристично је да од три наша најбоља млађа песника само је један прошао кров европску уметност (Свет. Стефановић), један је сачувао добре традиције српског народног духа Војводине (Милета Јакшић), а трећи (Вељко Петровић) још се није потпуно ослободио утицаја Мађара (од Вајде до Адија). Но када је почело изгледати да је дошао кобан час војвоЂанске интелигенције, кад је Јокаи почео бивати већим од Толстоја, кад је почео дух да малаксава пред силом званичног Мађарства, кад је почело бивати «паметно и