Prosveta : almanah za godinu ...

— 15 =

мудро» клонити се свега што би могло бити схваћено манифестацијом незадовољства, кад се већ почесмо гушити под жабокречином провинцијалства, кад су почели «Тојпај Уадјарја» и «ле Ууосће» да потискују руску «Њиву» и «ле пепе Вппдазећац», кад се по српским Читаоницама виђало више мађарских и немачких листова, тада је дошла и реакција.

У. заспалој Матици Српској дошло је до промене: нови људи узеше у руке и народно просвећивање и одржавање веза са западном културом. Од 1912. године осети се виши степен културе у раду једног Тих. Остојића, Радивоја Врховца, Николе Радојчића и др. Васа Стајић протресе средњешколску и академску омладину, пође у народ да му каже како још може доћи Србинов час. Национализам је порастао и услед успеха Србије и Црне Горе 1912—1913. Рад око народног просвећивања пође из два средишта, Новог Сада и Велике Кикинде, бивајући све живљим и систематскијим. Лепи успеси које постигосмо у кратком размаку времена показиваху да је «декаданс» био пролазан, да су основе остале здраве.

Народно- и друштвено-просветне успехе могу постићи у једној сразмерно малобројној скупини већ неколицина прегалаца уз помоћ две-три мање или више чврсте установе и организације. Но неповољне прилике могу отклонити ту неколицину, уништити те установе. За то је потребно знати како стоји са основама скупине, каква је динамика њезиног духа. За војвођанско српство карактеристичан је брз темпо развоја кроз веома широку скалу културних ступњева: дошли као патријархално-војни народ конфесионалне искључивости, за кратко времена ми морасмо рачунатиса јуристичко-формалистичким менталитетом Мађара, па и Хрвата, и бити му дорасли (борба за Војводину, тегобе око одржавања црквено-школске аутономије, захтеваху то). Кад је мађарска «државна идеја» уз припомоћ Немаца и Јевреја одузела Србима основу за изглед на неку обласну самоуправну Војводину, повукосмо се на положаје савремене социално-културне политике, па и ту свагда под најтежим условима. Тако исто беше велик напон снага и у привредном развоју: прво примитивни сточари са нешто пољског рада већином женског, затим ек-