Prosveta : almanah za godinu ...

а —

није је него игде. У неким заробљеничким логорима изгинула их је половина, и то ретко од заразне болести. Тамо се мре од студени и од глади. Ја морам да констатујем да званични кругови нису исцрпли сва средства да спасу од сугурне погибије ове остатке славне српске војске. [Чак и изван Србије, југословенски поданици АустроУгарске пате теже но што је икад иједна популација патила под султановом владом; турска насиља не могу се упоредити с насиљима која трпи српски народ од почетка овог рата. Хиљаде и хиљаде Срба из Босне и Херцеговине, из Срема, из Далмације — особито од Задра до Боке Которске — побијене су и повешане без икаква суда. Аустријске власти заплениле су више од сто хиљада имања српских, хрватских и словеначких, што се види из самих њихових званичних листова.

Па ипак, ни српска војска на Солуну, ни становници Србије и свих других земаља југословенских у АустроУгарској не клонуше духом. Напротив, свуда међу њима влада смелост, пожртвовање, нада.

Чему се нада Србија; Без сумње не ономе што јој се давало ту скоро. Једна земља која је поднела оно што горе споменусмо, која је жртвовала своју целу, своју најздравију мушку снагу: земља коју су опљачкали и осакатили сурово; земља која вером не преврну и чија се славна војска борила и бори се још јуначки на солунском фронту; та земља чији су губици у овом рату већи него ичији — зар она да се само рестаурира7 Рестаурирати Србију, и ништа више, то би значило осудити је да после овог рата сигурно умре и да ишчезне у аустријској смеси. То би била централна Европа, «Мшеј-Епгора», остварена уз помоћ наших савезника и пријатеља. То би била пруга Хамбург-Багдад, отворена у корист Немачке.

У западној Европи још се људи. варају о многим проблемима и о стању ствари балканских и аустроугарских. Да споменем само два три примера. Западна Европа поверовала је готово као у неки аксиом у словенску опасност 1! ремлсојо зјауо — у ту причу коју је ширила и бранила Аустрија и Немачка. Колико је чуда учинила та прича! Балканска питања бркају се често. Најбољи је пример те необавештености маћедонско питање. У неким врло ме-