Prosveta : almanah za godinu ...

пон

родавним · круговима лондонским ишло се дотле да се ту веровало у ауторитет браће Бокстон, тих писаца који не познају ни језика, ни етнографије, ни економских прилика на Балкану. Ти људи нису имали ни појма о целом низу ствари које треба да зна ко год хоће да и додирне наш одиста компликовани проблем. Али да не говоримо о другим питањима: У овај мах особито нас занимају оне аутономије које се предлажу за Аустро-Угарску.

Треба признати да су Југословени, Чеси и други народи који живе у хабзбуршком царству размишљали више него већина на Западу о начинима на које би се могло најбоље живети под Хабзбурзима. Ти народи исцрпили су све методе и окретали су проблем са свих страна, не би ли на ма какав начин нашли неко паметно решење. Али тога начина нема. О томе нас још боље уверавају немили и страшни догађаји из овог рата. Аустро-Угарска је учинила својим поданицима толико зла да је већ сасвим немогуће да се Југословени и Чеси измире с том државом зулума, велеиздаје и шпијунаже. Аутономија, «зе дорегптепју под Хабзбурзима, то је иронија. Нема енглеске ни америчке демократије у хабзбуршком царству! Последица аустријских аутономија била би само то да један Хинденбург, у неком будућем рату, командује над 20 милијуна Словена, место над 25. —

Не! У погледу Србије и њене браће под Аустро-Угарском, мир се не може закључити на тако неправедан начин, противан принципима самоопредељења народа, противан миру праведном и дуготрајном.

Изгледа да имају само два тачно одређена правца у којима се може извршити еволуција Европе: с једне стране стоји идеја централне Европе или пруска идеја, ас друге стране идеја да народи располажу својом судбином. Овај други принцип изразили су јасно Г. Вилсон, Руси, и часопис Мег Еигоре кад је почео да излази. Примили су га и сви Савезници у свом одговору председнику Вилсону.

Али већ од почетка рата, па и после непрестано, (равезници и њине владе непрестано су истицали права малих народа, изједначујући их у томе с великим нацијама. После су и разне групе социалистичке из свих земаља примиле та начела, и то је било сасвим природно.