Prosveta : almanah za godinu ...

= 26 —

бесмртни Штросмајер створио је Југословенску Академију у Загребу, и радио је на нашем националном уједињењу пре свих јавних радника, политичара и научника. Политика куће Хабзбурга, заснована на начелу завади па владај, сејала је дуго и са планом неслогу међ разним деловима нашег племена. На том путу она је могла, овдаонда, имати понеки спољни и тренутни успех, тако да су пренагли посматрачи могли поверовати у наше неслагање, видевши само спољашност наших дневних борби. Крв коју су наша браћа Хрвати и Словенци пролили на нашим бојиштима у редовима српске војске, отворила је очи најскептичнијим и најневернијим.

«Наше национално јединство, Госпође и Господо, јесте једна чињеница, и то чињеница коју дугујемо колико свести о нашем заједничком пореклу толико и непоколебљивој вољи да располажемо слободно својом судбином. Ову историјску чињеницу потврдио је и озаконио Наполеон, који нас је све ујединио у Илирску Краљевину; право слободног располагања собом дала нам је ваша велика Револуција, и ми га се нећемо одрећи. Само је заблуда ако се често говори о нашим «захтевима». Ми не захтевамо ништа. Ако — као сва друга велика начела начело народности мора имати своје остварење, а закони социалног развитка нам за то јемче, југословенско уједињење неће моћи не извршити се. Оно ће се извршити, уосталом, и зато што су правда и племенити интереси Европе у потпуној сагласности са њим. И ако се оно не изврши, којом несрећом, данас, — извршиће се сутра, прекосутра. Али ће се извршити».“

Друштво «Напори Француске и њених Савезника» приредило је у фебруару ове године на париској Сорбони једно јавно предавање О напорима Србије у овом рату. Предавање је држао чувени француски политичар и публициста г. Жозеф Ренах под председништвом члана Француског Института и управника Музеја Природних Наука г. Еулпида Перија.“ Том приликом ја сам међу осталим изјавио и ово:

«На првом месту ја вас преклињем да не заборавите да кад год вам се говори о Србима, треба увек узети ову речу њеном најширем смислу. Она не обухвата само

Потпуни претрес овога питања у Вехупе Гпбегпла опате Че зосто1овте, август 1916. " Сви ови говори објављени су у КеупеЧев У сјепсез Р о1 (1 апе5 (јуни 1917) и засебно у књижнци ТЕ ог зегђе, Рат (АТсап) 1917.